U jeku sezone putovanja uoči božićnih praznika, na aerodromima u Evropi i dalje vlada haos zbog toga što su zbog snega i leda otkazani brojni letovi. Najteža situacija je na londonskom "Hitrou", jednoj od najprometnijih vazdušnih luka u Evropi, gde je na desetine hiljada ljudi ostalo zarobljeno u aerodromskoj zgradi.
Aerodrom Arlanda u Stokholmu - Google Earth
Očigledno je da je uprava aerodroma ostala zatečena najhladnijom zimom od 1910: temperatura u centralnom delu zemlje spustila se proteklih dana i do minus 19,5 Celzijusovih stepeni. „Hitrou” se nalazi u privatnom vlasništvu španske kompanija BAA, koja je ove godine uložila svega 500.000 funti u zimsku opremu, dok su novi vlasnici „Getvika” bili daleko izdašniji, izdvojivši čak osam miliona funti.
Oglas
Međutim, situacija nije beznadežna svuda, pre svega u skandinavskim zemljama naviknutim na ovakve vremenske uslove. Na aerodromu u Helsinkiju sneg je prošle godine dostizao visinu od 188 centimetara, ali je on poslednji put bio zatvoren 2003, i to samo na pola sata. I ove zime avioni sleću i uzleću potpuno normalno uprkos obilnim snežnim padavinama: u decembru je visina snežnog pokrivača iznosila 65 centimetara.
“Izgleda da ćemo imati još jednu snežnu zimu, kao prošle godine”, izjavila je Anika Kala, portparol aerodroma. Ali ona dodaje da je potpuno mirna jer su se dobro pripremili. To podrazumeva dobru opremu, dodatno ljudstvo u zimskom periodu i konstantno održavanje tri piste. Dok se jedna pista čisti od snega ili leda, ostale dve su otvorene za avione.
U izuzetnim okolnostima, dve piste mogu da se zatvore. Potrebno je da se „potrefi” redak spoj nepovoljnih uslova kao što su obilne padavine i jak vetar da bi sve tri piste bile zatvorene, kao što se nakratko desilo pre sedam godina. Ona dodaje: „Mi imamo 250 različitih vozila: čistače, hidraulične plugove, vozila koja mogu da oduvaju sneg sa piste i testere koji proveravaju da li na površini piste postoji trenje da bi mogla da se koristi.”
Sneg se odlaže u specijalni magacin na samom aerodromu, a kada se on popuni, odvozi se u druge objekte van aerodroma. Temperatura na aerodromu ponekad pada i na minus 25 Celzijusovih stepeni, ali Anika Kala kaže da se led uklanja prvo pomoću metalnih četki, a zatim se, ako treba, koriste hemikalije. Značajnu ulogu igra i takozvani centar za sneg, koji je u kontaktu s kontrolnim tornjem, pilotima i osobljem za održavanje. „Oni planiraju koliko nam radnika i vozila treba i stalno prate vremensku prognozu.”
|
Specijalne hemikalije Najveći aerodrom u Švedskoj „Stokholm-Arlanda” za pet decenija postojanja nikada nije bio zatvoren zbog snega: - Problem nije toliko sneg, koliko jaki bočni vetrovi - kaže Anders Bredfel, portparol „Svedavije”, vlasnika aerodroma - Mi unapred koristimo specijalne hemikalije koje sprečavaju formiranje ledenog pokrivača, ali i hemikalije koje razgrađuju led kad je već formiran. To nije so, jer je ona korozivna, već supstance kao što je urea, koja ne može da naškodi avionima |
Linkovi:
- Pasivno preživljavanje – zašto ne pravimo bezbednije zgrade? - klikni na link
