Austrotherm d.o.o. je još pre 7,5 godina, posle godinu i po dana agitovanja, uspeo da izdejstvuje izmene gore navedenog pravilnika u Republici Srbiji, koje su ga približile relevantnim validnim pravilnicima u mnogim zemljama Evropske Unije. S obzirom da do današnjih dana ova kompanija dobija pitanja iz kojih zaključuje da te izmene još uvek nisu doprle do najšireg sloja stanovništva, predstavlja ih na ovom mestu.
Srpski lider u proizvodnji termoizolacionih materijala (Foto: Austrotherm)
Od proleća 2016. godine (Službeni glasnik br. 59/2016), a posebno nakon proleća 2017. godine (Službeni glasnik 36/2017), u Republici Srbiji je zaživeo jedan, za proizvođače termoizolacionih materijala od eskpandiranog polistirena (stiropora) izrazito rigidan "Pravilnik o tehničkim zahtevima bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrada".
Ta činjenica je i bukvalno "upalila alarm" tada kod svih 14 proizvođača EPS-termoizolacije koji danas postoje i posluju u Srbiji.
Austrotherm je dve godine kasnije uspeo da revidira taj pravilnik, pa je tako dana 1.2.2019, objavom u Službenom glasniku br. 6/2019, on pretrpeo nekoliko izmena koje su pozitivne za sve one koji se bave proizvodnjom građevinskog stiropora, a ovom prilikom izdvajamo:
1. Stiropor (EPS) se kao deo kompozitnog fasadnog termoizolacionog sistema sme primenjivati na fasadama objekata sve do visine od 22m (pri čemu se visina računa od nivoa mogućeg pristupa vatrogasnog vozila, pa do poda poslednje etaže na kojoj borave ljudi).
Uslov je da kompozitni sistem ispunjava kriterijume za svrstavanje u klasu tzv. "B - s1, d1" (što npr. za Austrotherm d.o.o. nije nikakav problem, jer sestrinska kompanija Baumit d.o.o. raspolaže sa ETA-sertifikatom i poseduje za sistem još kvalitetniju klasu "B - s1, d0").
Na ovaj način je stiropor u opisanom sistemu dozvoljen i na fasadama kategorije zgrada "V2", a po starom Pravilniku je bio dozvoljen samo do kategorije "V1" (visine do 15m).
Kompanija Baumit raspolaže potrebnim sertifikatima (Foto: Austrotherm)
2. Spušteni su kriterijumi u opisu dozvoljenog termoizolacionog sloja za zidane zidove bez ventilisanog vazdušnog sloja. Sada je, po novom Pravilniku, stiropor kao toplotnoizolacioni sloj, posmatran kao pojedinačni i zasebni sloj, dozvoljen i na fasadama kategorija zgrada "A", "B" i "V1".
3. Izmenjeni su opisi kategorija zgrada "A", "B" i "V1". Nakon tih izmena, u ove tri početne kategorije zgrada omogućena je znatno šira primena stiropora nego što je to do sada bio slučaj.
Iako su na ovaj način svi koji se u Srbiji bave proizvodnjom stiropora, ali i oni koji koriste ove proizvode, na značajnom dobitku – iz kompanije Austrotherm ipak ističu da ne mogu biti aspolutno zadovoljni sadržajem novog Pravilnika.
Na nekim mestima je rigidnost srpskog pravilnika ipak opstala u poređenju sa pravilnicima u Evropskoj Uniji (to se odnosi npr. na definisanje dimenzija neophodnih pojaseva od negorivih materijala, iznad i pored otvora u građevini – prozora i vrata), a i same oznake u nekoliko tabela su više nego nelogične.
Npr. tamo gde se za tolpotnoizolacionu komponentu traži troslovna oznaka klasifikacije (npr. "E - s2, d1"), a ona se jednostavno ne može utvrditi za toplotnoizolacioni materijal, pošto norme i opreme poznaju samo prvo slovo (za stiropor "E", kao oznaka normalno zapaljivog materijala), ali ne i "s" (za širenje dima – engl. "smoke") ili "d" (okapavanje – engl. "drop"), što se meri i registruje samo za fasadne sisteme.
Austrotherm d.o.o. će nastaviti sa svojim angažovanjem kako bi se položaj proizvođača stiropora u Srbiji promenio i još više poboljšao. Raduje ga što takvo stanovište deli i ostalih 13 srpskih proizvođača EPS-a. Svi oni zapošljavaju značajan broj ljudi u Srbiji i ne žele da dopuste da stiropor u Srbiji bude lošije tretiran nego, recimo, u mnogim državama Evropske Unije.
