Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) tržište nepokretnosti u Srbiji u prvoj polovini 2024. godine zabeležilo je ukupnu vrednost od 3,4 milijarde evra, što predstavlja rast od 3,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
.jpg)
Ilustracija (Foto: Pexels)
Oglas
Zaključeno je ukupno 60.154 kupoprodajna ugovora, odnosno 0,2% više nego u prvoj polovini 2023. godine. Najveći deo prometa ostvaren je u segmentu stanova, sa udelom od 54% ukupne vrednosti, što iznosi 1,8 milijardi evra. Slede kuće (8%), građevinsko zemljište (8%), poslovni prostori (4,5%) i poljoprivredno zemljište (3,5%).
Sa udelom od 57% ukupne vrednosti Beograd je zadržao dominaciju u prometu stanova, dok je Vojvodina prednjačila u prometu poljoprivrednog zemljišta sa 69% učešća, ali i u prometu kuća (40%) i vikendica (50%).
RGZ navodi da Beograd ima najveće učešće u vrednosti prometovanih garažnih prostora (69%), poslovnih prostora (57%) i građevinskog zemljišta (51%).
Najveći broj ugovora zaključen je na teritoriji Novog Sada, dok je najviša vrednost prometa zabeležena u Beogradu.
Upotreba kredita za kupovinu nekretnina takođe je u porastu, pa je 8% svih ugovora finansirano ovim putem, a krediti su se najviše koristili za kupovinu stanova. U izveštaju se navodi da je 20% stanova kupljeno na kredit, što je 18% više nego prethodne godine.
U prvoj polovini godine zabeležen je rast cena stanova od 4,68%. Najskuplji kvadrat u Srbiji prodat je u Beogradu na vodi za 10.350 evra, a najskuplji stan prodat je u Beogradu za 1.226.888 evra.
Na Savskom vencu u Beogradu prodata je najskuplja kuća, vredna 3.182.000 evra, dok je na Vračaru zabeležena najviša cena za poslovni prostor od 11.500 evra po kvadratu. Na Vračaru je zabeleženo i najskuplje plaćeno gražno mesto od 73.000 evra, kao i najskuplji poslovni prostor od 3.098.790 evra.
Za najskuplje poljoprivredno zemljište izdvojeno je 2,2 miliona evra, a prometovano je na teritoriji beogradske opštine Palilula.
