Ako ste rešili da renovirate stan ili da pravite kuću, ili se možda pitate ko to pravi silne zgrade po Srbiji, odgovor je da je na gradilištima sve manje naših majstora, a sve više iz Albanije, čak i iz Turske i Indonezije.
Dok srpsko građevinarstvo doživljava pravi "bum", te tako samo za razliku od prošle godine u našoj zemlji postoji 16.000 gradilišta više, istovremeno se građevinske firme suočavaju s manjom radnika i to skoro svih profila. Naši moleri, vodoinstalateri, zidari, tesari, električari, keramičari, zavarivači odlaze u severne evropske zemlje, dok radnici, pre svega, iz Albanije i Makedonije, ali i dosta daljih država, dolaze na naše tlo kako bi zaradili za život.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglasa za posao u ovim strukama nikako ne manjka, ali se na iste veoma malo mladih javlja.
- Imamo veliki problem da ih osposobimo za rad na tim mašinama, a takođe i kad dobiju neki sertifikat uglavnom idu da pogledaju gde su bolja primanja. Zapošljavamo preko čitave godine sezonske radnike i trenutno smo u jednom rasterećenju zato što smo dobili i radne i boravišne vize za par Albanaca koji su došli ovde kod nas - izjavila je za RTS Vesna Lazarević iz firme Kruševacput.
Posla, kako kažu u građevinskim firmama, ima koliko hoćeš. Broj građevinskih dozvola veći je za 10 odsto u odnosu na prošlu godinu, ali dolazi vreme da nema ko da radi.
- Ponekad mi se čini da majstora ne bi našli ni za dnevnicu od 100 evra. Zidari, vodoinstelateri, keramičari, moleri, gipsari mahom odlaze u Skandinaviju, Austriju ili u Nemačku gde zarađuju i više od 2.500 evra mesečno. Tamo najčešće imaju plaćen smeštaj, rade šest dana nedeljno i do posla dolaze prilično lako - najčešće preko poznanika, odnosno majstora koji su u inostranstvo otišli ranije - kaže jedan vlasnik građevinske firme u Beogradu.
Problem je, kako stručnjaci ističu, i što se godinama unazad mladi ređe odlučuju da se obučavaju za ta zanimanja, a i oni koji postaju dobri u tom poslu, odlaze u inostranstvo.
Potpredsednik Građevinske komore, Goran Rodić za Blic Biznis objasnio je da s obzirom na to da nema zanatlija na tržištu, barem ne onih kvalitetnih majstora, dnevnice su znatno porasle, ali i da je čak i uz dobar novac, veoma teško pronaći dobrog majstora.
- Pravi majstori - keramičari, stolari, električari, mogu da zarade i više od 2.000 evra mesečno jer više nisu jeftini. Dnevnice se kreću od 60 pa negde i do 100 evra za dobre majstore, jer vi više njih ne možete da nađete. Svako ko hoće dobrog majstora mora i da ga plati, niko više neće da radi za 30 ili 40 evra dnevno, već za mnogo više. Dobar majstor se plaća, ali retko da može da se nađe - kaže Rodić.
Za stvaranje dobrog inženjera ili majstora, prema rečima Rodića, potrebne su godine rada. On objašnjava i da je u Srbiji "problematična starosna struktura, jer su "pravi" majstori uglavnom ljudi stariji od 55 godina", a koji tek uz višegodišnje iskustvo zaista nauče posao.
On ocenjuje da je kriza "zanatske elite" nešto što muči ceo svet, ne samo Srbiju, i to zbog školovanja kadrova koji su otišli u menadžment, IT, tehnologije.
