Broj izdatih viza za radnike sa Zapadnog Balkana tokom krize sa koronavirusom znatno je opao. Istovremeno, građevinske firme u Nemačkoj upozoravaju da će imati velikih problema s radnom snagom ukoliko pojednostavljena pravila za dobijanje vize ne budu produžena i nakon decembra, jer da neće biti u stanju da izvedu sve radove.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Oglas
Bez takozvanog Pravila za Zapadni Balkan, samo bi Građevinska udruženja Severne Rajne Vestfalije "odjednom ostala bez 52.000 radnika", izjavio je za diseldorfski list Rheinische Post direktor udruženja Herman Šulte-Hiltrop. Dodao je i da bi onda 2021. imali situaciju da radovi na gradilištima u oblasti izgradnje stambenog prostora moraju i potpuno da se obustave.
U julu je saopšteno da bi Nemačka trebalo da produži posebnu dozvolu koja omogućava dolazak radnika sa Zapadnog Balkana.
Agencija DPA, koja je imala uvid u nacrt uredbe Ministarstva za rad, piše da će tzv. Pravilo za Zapadni Balkan iz 2016, koje ističe u decembru ove godine, ostati na snazi do 2023. Godišnje će u zemlju na taj način ubuduće u Nemačku moći da uđe najviše 25.000 radnika. To pravilo pojednostavljuje pristup radnika nemačkom tržištu rada: omogućava lakše dobijanje vize i bez znanja nemačkog jezika i poslovnih kvalifikacija. Uslov za dobijanje vize je da podnosilac zahteva dostavi radni ugovor i da to odobri Savezna agencija za rad.
Šulte-Hiltrop pozdravlja planove nemačke vlade o produženje Pravila za Zapadni Balkan, ali ne shvata zašto se kao gornja granica navodi 25.000 radnika godišnje.
- Radi se o poslovima za koje ovde kod nas nećete naći nikoga – kao recimo stručnjake za armaturne mreže - izjavio je za Rheinische Post Šulte-Hiltrop, ali i ukazao na to da će narednih godina zbog starosti 150.000 od ukupno 850.000 zaposlenih u građevinskoj industriji prestati da radi. On smatra da gornja granica od 25.000 ljudi samo "nepotrebno zaoštrava ionako već napetu situaciju".
