Živimo u trenutku najveće urbanizacije Beograda u njegovoj istoriji. Imamo skoro dva miliona kvadrata u izgradnji svake godine, od čega za milion i sto hiljada izdaje Sekretarijat za urbanizam, a za oko 800 hiljada izdaju gradske opštine, rekao je glavni urbanista Marko Stojčić na Petoj srpskoj konferenciji o razvoju nekretnina i infrastrukture.
On je u okviru panela pod nazivom "Planiranje poslovnih prostora u Srbiji i regionu" naglasio da je trenutno "eksplozija" gradnje u našoj prestonici, koja traje već tri godine i trajaće sigurno u narednim godinama.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
– Izrada planske dokumentacije prethodi gradnji i krajem 2013. godine imali smo jednu trećinu grada pokrivenu planskom dokumentacijom, a sada smo prešli dve trećine, i to je jedan od najvažnijih razloga zašto se u Beogradu toliko gradi – rekao je Stojčić i dodao da su svi izgrađeni kvadrati prodati ili rentirani.
Gradski urbanista je istakao da je potrebna infrastruktura koja bi ispratila ovu izgradnju.
– Kada se uporedi s evropskim gradovima, izgradnja po kvadratnom metru u Beogradu je najveća, a mi treba da izgradimo infrastrukturu za naše stanovnike i da povećamo kvalitet života. Izgradićemo metro sistem koji će pridoneti smanjenju automobilskog saobraćaja na ulicama i uticaće na mnoge elemente koji će Beograđanima omogućiti bolji život – rekao je Stojčić. Dodao je i to da će se na jednoj od sledećih sednica Skupštine grada na dnevnom redu naći i Plan održive urbane mobilnosti koji će promeniti hijerarhiju u saobraćaju, tako da na prvom mestu budu pešaci i pešačke zone, zatim biciklizam i javni prevoz, a tek onda automobilizam.
Prema njegovim rečima, ovaj plan će za osnovu imati zdravlje stanovništva koje će se poboljšati upravo pešačenjem i biciklizmom.
Stojčić je naglasio da Grad Beograd planira izgradnju tunela i mostova, ali i podvožnjaka ispod linijskog parka koji će biti na mestu bivše pruge u centralnoj gradskoj zoni.
– Ovaj interesantan prostor, po ugledu na njujorški projekat, biće 4,5 kilometara dužine i daće prednost pešacima i biciklistima. Unutrašnji magistralni poluprsten ili magistralna tangenta je projekat koji će sadržati najviše podvožnjaka, čak sedam ili osam, i njime će se takođe rasteretiti saobraćaj. Najveći podvožnjak će biti tunel od Ekonomskog fakulteta do Pančevačkog mosta i on će smanjiti intezitet saobraćaja za petinu – poručio je urbanista i dodao da je cilj svega toga da se prosek korišćenja bicikala u srpskoj prestonici sa 0,5 odsto podigne na 10 odsto.
