Nijedan zakon o legalizaciji do sada nije rešio višedecenijski problem bespravne gradnje u Srbiji. Zvanično, nadležni su prebrojali da je u našoj zemlji do sada nezakonito sagrađeno 2.041.936 objekata. Procene pak kazuju da ih je mnogo više, jer nijedan propis nije zaustavio divlju gradnju. Poslednji zakon, donet novembra 2015. godine, koji je trebalo da stavi tačku i izgradnju uvede u legalne knjige, nije dao očekivane rezultate - do danas je legalizovan tek deseti deo divljih kvadrata. A koliko ih je od izgrađenog bez papira - niko nema predstavu. Za to su, kažu u resornom ministarstvu, zadužene građevinske inspekcije opština i gradova.
Ne samo što nelegalna gradnja nije sprečena, već po trenutnom zakonskom rešenju nije sprečena ni kupoprodaja bespravno podignutih objekata. Paradoks da se nelegalni kvadrati sasvim legalno prodaju i takvi ugovori overavaju kod notara, nestaće tek kada se promeni Zakon o prometu nepokretnosti. Ali ukoliko cela priča o borbi protiv bespravne gradnje stane na ovoj zakonskoj izmeni i notari se zakonski spreče da overavaju kupoprodaju nelegalnih kvadrata - javlja se nova opasnost. Tržište uvek pronađe svoj put, a u ovom slučaju on bi vodio u sivu zonu koja bi vratila sve probleme koje je donosilo divlje tržište nekretnina, a među njima su i višestruke preprodaje iste nepokretnosti.
Ministarstvo pravde otvoreno je za inicijativu za izmenu Zakona o prometu nepokretnosti, koji su podneli Grad Beograd i Javnobeležnička komora, potvrdila je za Novosti ministarka pravde Nela Kuburović.
- Saglasni smo s tim da ovaj višegodišnji problem treba rešiti, ali izmene Zakona o prometu nepokretnosti poslednja su karika u lancu rešavanja problema - kaže Nela Kuburović. - Sama izmena zakona neće sprečiti da se grade objekti bez građevinske i upotrebne dozvole. Zato je neophodno da nadležni organi blagovremeno preduzimaju sve radnje iz okvira svoje nadležnosti, kako uopšte ne bi došli u situaciju da se grade i prometuju objekti koji nemaju sve neophodne dozvole.
Zato će Ministarstvo pravde formirati radnu grupu i zatim organizovati javnu raspravu povodom izmena Zakona o prometu nepokretnosti. A do eventualnog usvajanja novog zakona, javni beležnici su dužni da postupaju u skladu sa važećim propisima.
- Ukoliko prilikom overe kupoprodajnog ugovora utvrde da nepokretnost nema građevinsku ili upotrebnu dozvolu, dužni su, kao i do sada, da upozore stranke i da to upozorenje unesu u ugovor - kaže Kuburovićeva.
Nedavno je Republički geodetski zavod izašao sa podatkom da u Srbiji ima čak pet miliona bespravno sagrađenih objekata. U Ministarstvu građevinarstva kažu da se objekti na kojima nije upisano pravo svojine u katastru nepokretnosti, ne mogu nužno smatrati nezakonito izgrađenim. Postoje objekti koji imaju građevinsku, ali ne i upotrebnu dozvolu, ali se oni ne mogu smatrati nezakonitim.
Takođe, ima mnogo objekata izgrađenih u gradovima, ali i selima, u tačno određenim periodima do 1973. koji se mogu upisati u katastar samo sa uverenjem lokalnih uprava o vremenu gradnje. Jer, izgrađeni su po propisima koji su tada važili.
- Napominjemo i da se objekti u smislu upisa u katastar nepokretnosti i objekti evidentirani kao nezakoniti, ne mogu tretirati isto iz razloga jer katastar evidentira svaki poseban deo objekta - ističu u ministarstvu.
