Takozvani „pametni gradovi" temelje se na upotrebi pametnih mreža, uvođenju novih tehnologija i inovativnih rešenja u građevinarstvu i drugim oblastima. A takođe vlada i mišljenje da su takvi gradovi vizija budućnosti pa veliki broj pametnih gradova postoji i danas, rečeno je danas (24.11.2016) na konferenciji u Privrednoj komori Srbije.
PKS, Francusko-srpska privredna komora i Ambasada Francuske organizovali su danas (24.11.2016) konferenciju „Grad budućnosti-francusko iskustvo" sa ciljem da se predstavi korišćenje naprednih tehnologija u izgradnji održivih gradova, sa posebnim osvrtom na francusko iskustvo.
Potpredsednik PKS Miroslav Miletić je rekao da koncept pametnih gradova predstavlja skup mera, ideja, usmerenih na podsticanje razvoja ljudskih i tehnoloških resursa kako bi se omogućio održiv privredni razvoj i viši kvalitet života njegovih stanovnika.
.jpg)
Slika. Vizija grada budućnosti (preuzeto sa www.imexsystems.com)
- Postoje mišljenja da su pametni gradovi tek vizija budućnosti, kako bi visoko razvijeni gradovi trebalo da izgledaju jednog dana, ali veliki broj pametnih gradova postoji i danas - rekao je on.
Miletić je naveo da „pametni gradovi" obuhvataju mnogo oblasti u funkcionisanju jednog grada, počev od urbanog planiranja, upravljanja električnom energijom, snabdevanja vodom, preko javnog transporta, elektronske uprave pa sve do atraktivnosti grada u smislu zdravijeg života sa manje zagađenosti.
Oni se temelje na upotrebi pametnih mreža, snažnijem uvođenju ICT tehnologija, internet povezivanjem svih subjekata, uvođenju inteligentnih transportnih sistema, ali i povećanju energetske efikasnosti kroz primenu pametnog merenja i uvođenje inovativnih rešenja u građevinarstvu, istakao je on.
- Današnja gradska područja teže napretku kroz zajedničke projekte koji žele da budu atraktivni, kako za privredne aktivnosti tako i za ljude koji u njima žive. Ova atraktivnost vezana je za kvalitet života i socijalnu koheziju koji predstavljaju srž svakog urbanističkog projekta - istakla je ambasadorka Francuske Kristin Moro.
Ovaj cilj tesno je vezan za karakteristike grada po pitanju životne sredine, rekla je Moro ističući da gradovi moraju da se oslone na napredak koji donose nove tehnologije, ali takođe i da organizuju nove načine upravljanja prilagođene svojim sopstvenim okolnostima.
Zamenica direktora sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS Danijela Čabarkapa rekla je da je projekat pametnih gradova bitna tema jer predstavlja kompleksan sistem u cilju stvaranja efikasnosti, održivog razvoja i povećanja kvaliteta funkcionisanja i kvaliteta života ljudi.
Predsednik Francusko-srpske privredne komore Dragoljub Damljanović rekao je je da se očekuje da će 2050. više od sedam milijardi ljudi živeti u urbanim sredinama i gradovima i da će biti izazov kako organizovati život tolikog broja ljudi.
- Jedini način da se organizujemo održivo su gradovi budućnosti, da vidimo nove tehnologije koje su već primenjene u praksi od strane fransuskih preduzeća i nadamo se da će neka od rešenja naći primenu i u srpskim gradovima - rekao je on.
