Turbine vetroparkova se još uvek ne okreću u Srbiji. Prvi vetropark, čije je otvaranje bilo u novembru prošle godine, ni nakon četiri meseca nije počeo da radi! Drugi projekti su na čekanju, pa je zacrtana snaga od 500 megavata energije iz vetroparkova do 2020. godine – nemoguća misija.
Iako se godinama spekulisalo da će energiju vetra iskoristiti strani investitori, koji će na taj način u Srbiju doneti čak milijardu evra investicija, prvu vetroturbinu je izgradio lokalni biznismen Miodrag Kostić. Ipak, još se čeka da se ovaj pogon priključi na sistem elektrosnabdevanja.
- Proizvodnja još uvek nije započela – kažu u „MK Fintel vind”. - Narednih dana očekujemo puštanje vetroelektrane „Kula” u probni rad.
www.pixabay.com
Kostić je napravio zajedničku kompaniju sa Italijanima i stvorio „MK Fintel vind”, koja je u Kuli uložila 15 miliona evra. Prvi vetropark u Srbiji, izgrađen kod Kule, instalisane snage 9,9 megavata, godišnje treba da proizvodi 27 miliona kilovat-sati zelene energije, što je dovoljno za potrebe blizu 8.000 domaćinstava.
Prema rečima Slobodana Ružića iz „Enerdži sejving grup”, nakon završetka vetroparka treba oko mesec dana za tehničke probe, što zavisi od operatora distributivnog sistema, u ovom slučaju EPS i EMS, pa bi pogon već uveliko trebalo da bude na „mreži”. Probni rad, koji najavljuju u „MK Fintel vind”, trajaće nekoliko meseci, ali za to vreme, vetropark treba da snadbeva distribuciju strujom.
- Projektovana brojka od 500 megavata za četiri godine je praktično nemoguća – objašnjava Ružić. - Svi ostali projekti se pompezno najavljuju, ali su zapravo tek u fazi procene uspešnosti. Potencijalni ulagači prvo prenesu medijima da će se vetropark graditi, a tek onda odlaze na teren da vide da li im se posao uopšte isplati.
Najbliže izgradnji poslednjih meseci je vetropark u Zaječaru, za koji je prošle nedelje potpisan predugovor o izgradnji vredan 100 miliona evra.
Rokovi
Naša zemlja se obavezala prema Evropskoj energetskoj zajednici da će do 2020. godine na energetski sistem priključiti 500 megavata energije iz vetroturbina. Odnos brojki i vremena, zasada, nama ne ide naruku, jer trenutno proizvodimo – nula.
Računica pokazuje da bi ova količina kilovata bila dovoljna da Srbija ne mora da uvozi struju u periodima kada je nema dovoljno.
Ispituju isplativost
Projekat u Kostolcu u fazi je ispitivanja isplativosti i terena, a za njega je zainteresovana jedna od vodećih energetskih kompanija. Vetropark bi trebalo da bude snage 50 megavata. Na čekanju su i vetroturbine u opštini Plandište, koje radi „Naftna industrija Srbije”, a u koje bi trebalo da bude uloženo 160 miliona evra.
