- U Srbiji je do sada izdato više od 900 energetskih pasoša za objekte, od čega je nešto manje od 200 uneto u „Centralni registar energetskih pasoša“ (CREP) – izjavila je Svjetlana Đokić, viši projektni menadžer „Nemačke organizacije za tehničku saradnju“ (GIZ).
Đokić je rekla novinarima na radionici „Korišćenje Centralnog registra energetskih pasoša u praksi – iskustva i preporuke“ da je CREP kreiran još u maju 2014. godine, ali da još ne postoji zakonska obaveza za njegovo korišćenje.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
- Resorno ministarstvo zajedno sa GIZ radi na unapređenju ovog sistema kako bi vrlo brzo postao obavezan alat za sve ovlašćene organizacije i inženjere koji se bave energetskom efikasnošću zgrada. CREP će omogućiti ministarstvima da formiraju nacionalne politike i donose planove za obnovu stambenog fonda – kazala je Đokić u „Privrednoj komori Srbije“.
Ona je navela da postoji zakonska obaveza da sve nove zgrade moraju da imaju energetski pasoš i da budu najmanje u energetskom razredu C i da taj deo sasvim dobro funkcioniše ističući da GIZ želi da i postojeće zgrade u Srbiji dobiju energetske pasoše koji bi pokazali kolika je potrošnja energije u tim zgradama i kolike su uštede moguće.
- Verujemo da će doći vreme kada će to biti važna informacija za nekretnine na tržištu – istakla je Đokić.
Šef Odseka za energetsku efikasnost i građevinske proizvode u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Jasminka Pavlović je rekla da to ministarstvo zajedno sa GIZ radi na unapređenju pravnog i institucionalnog okvira u toj oblasti.
- Nadamo se da ćemo imati osnovu za planiranje u budućnosti, što nije moguće ako ne znamo šta smo uradili do sada. CREP je baza za donošenje odluka za energetsku sanaciju postojećih zgrada – dodala je Pavlović.
Energetski pasoš sadrži podatke o energetskom razredu zgrade prema njenim energetskim svojstvima određenim na osnovu izračunate potrebne finalne godišnje toplotne energije za grejanje za referentne klimatske podatke i omogućava poređenje zgrada s obzirom na njihova energetska svojstava, a moraju ga imati nove i postojeće zgrade koje se rekonstruišu, adaptiraju, saniraju ili energetski saniraju.
Zgrade se svrstavaju u osam energetskih razreda prema energetskoj skali od „A+“ do „G“, s tim da „A+“ označava energetski najpovoljniji, a „G“ energetski najnepovoljniji razred.
