Predlogom zakona o stanovanju i održavanju zgrada koji je dostavljen Skupštini Srbije predviđeno je uvođenje prinudne uprave u stambene zgrade, ukoliko se stanari ne organizuju u skladu sa zakonom. Stanari će biti u obavezi da u roku od 60 dana, od dana sticanja svojstva pravnog lica, održe skupštinu stanara i izaberu upravnika, koji ima rok od 15 dana od dana održavanja skupštine da podnese prijavu za upis u registar stambenih zajednica.
Prinudna uprava se uvodi ukoliko prijava za upis stambene zajednice ne bude podneta u roku i na način pripisan zakonom ili ako po isteku mandata nije izabran novi upravnik u zakonskom roku.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
Kako je agenciji „Beta“ rečeno u Ministarstvu građevinarstva, prinudnu upravu uvodi nadležni organ lokalne samouprave postavljanjem profesionalnog upravnika u stambenim zajednicama koje se nisu organizovale u skladu sa zakonom i prinudna uprava traje do trenutka dok se stanari ne organizuju.
U predlogu zakona navodi se da je princip dobrovoljnog upravljanja zgradom prema trenutnim zakonskim rešenjima doveo do toga da većina stambenih zgrada nije organizovala skupštinu i savet zgrade prema postojećem pravnom okviru, zbog čega nije definisana odgovornost za moguću štetu zbog neodržavanja zgrada.
Prema predlogu zakona, uvodi se i mogućnost profesionalnog upravnika, a stanari zgrade sami odlučuju da li žele da posao upravnika obavlja profesionalac.
- Zakon uvodi pravila u ovoj delatnosti u smislu ko može biti organizator profesionalnog upravljanja, koji su uslovi za njih i koje su obaveze – navode u resornom ministarstvu.
Uvodi se i licenciranje profesionalnih upravnika i uspostavlja Registar koji će voditi „Privredna komora Srbije“.
U Ministarstvu navode i da se zakonom uvodi registar stambenih jedinica koji vodi lokalna samouprava, a koji će kroz objedinjenu centralnu evidenciju, koju će voditi APR, podatke učiniti javnim i dostupnim svim građanima.
To će, kako je objašnjeno, omogućiti i statističke analize u cilju formiranja stambene politike organa javne vlasti.
Uvodi se i jednošalterski sistem, koji omogućava da se na jednom mestu obuhvate aktivnosti više državnih organa i time se procedura za registraciju čini pojednostavljenom i efikasnom.
Novim zakonom, stambenoj zajednici je omogućeno da jednostavnije donosi odluke i sprovodi ih u praksi, pa se tako, na primer, uvodi kvorum za održavanje sednice, kvorum za ponovljenu sednicu, većina za odlučivanje u redovnim poslovima, kao i većina za odlučivanje za vanredne poslove, čime se, po tumačenju Ministarstva građevinarstva, pojednostavljuje i čini efikasnijim dosadašnji sistem odlučivanja, koji je bio komplikovan za primenu.
- Ne postoji jednoglasno odlučivanje, i tim isključivanjem prava 'veta' se zapravo motivišu vlasnici posebnih delova da se aktivno uključe u rešavanje pitanja u nadležnosti stambene zajednice, a ukoliko to ne žele, omogućeno je da onima koji su aktivni u tim poslovima bude olakšano odlučivanje u slučaju da se stanari ne odazivaju na pozive da učestvuju u radu skupštine stambene zajednice – navode u Ministarstvu građevinarstva.
Regulisana je obaveza održavanja fasade zgrade i mogućnosti da lokalne samouprave delom učestvuju u finansiranju tih radova iz sopstvenog budžeta.
Ministarstvo navodi i da je nadzor nad primenom zakona podeljen je između građevinske i komunalne inspekcije, kao i da su u zakonu regulisane mogućnosti stambene podrške za građane koji nisu u mogućnosti da za sebe i članove svoje porodice obezbede stanove po tržišnim uslovima.
Novi zakon, kako ocenjuju u ministarstvu, u „život zgrada“ unosi ekonomski i socijalni razvoj, zaštitu životne sredine, očuvanje i unapređenje stambenog fonda i energetsku efikasnost.
Prema podacima „Republičkog zavoda za statistiku“, u Srbiji je 2011. bilo ukupno 3.231.931 stanova ili za 9,3 odsto više nego 2002, a prosečna cena stana od 50 kvadratnih metara 2003. bila je 46.600 evra, 2009. godine je porasla na 67.800 evra, da bi se 2013. smanjila na 56.050 evra. U Predlogu zakonu o stanovanju i održavanju zgrada je navedeno i da je u Srbiji problem i velike razlike između cena zakupa, koje su 2015. za stan od 60 kvadratnih metara u Beogradu i Novom Sadu bile 300 evra, u Nišu 240 evra, dok su u Kragujevcu bile 200 evra.
