Do 2050. godine snabdevanje energijom u svetu moglo bi gotovo u potpunosti da bude prebačeno na obnovljive izvore, tvrdi se u scenariju pod nazivom „Energetska (r)evolucija“.
Scenario „Energetske (r)evolucije“, objavljen povodom Konferencije o klimi u Parizu, razvili su organizacija „Grinpis“ i „Nemački centar za vazdušne i svemirske letove“ (DLR), a zasniva se na nizu pojedinačnih studija.
Oglas
Napuštanje fosilnih izvora energije smatra se najvažnijim korakom u cilju smanjivanja zagrevanja zemljine atmosfere. Trenutno tri četvrtine gasova, koji izazivaju efekat staklene bašte, nastaju spaljivanjem uglja, nafte i gasa, a jedna četvrtina zbog seče šuma i zbog poljoprivrede, prenosi nemački Radio Dojče vele.
- Obnovljivi izvori energije u međuvremenu su sazreli i mogu da konkurišu elektranama na ugalj i rizičnim atomskim elektranama – kaže Sven Teske iz Grinpisa, ujedno i glavni autor studije.
Autori su pomno istražili različite tehnologije i različite razvoje u svim delovima sveta na osnovu kojih tvrde da bi do 2050. moglo da bude obezbeđeno održivo snabdevanje energijom za oko 9,5 milijardi ljudi.
Veliki pomak u proizvodnji energije s manje ugljen dioksida donosi snažno korišćenje energije vetra i sunca. Samo prošle godine, u tu oblast je u svetu investirano 250 milijardi američkih dolara (234 milijarde evra). Pad cena takvih postrojenja ubrzava jačanje tog sektora, a naročito se kod solarne energije ne nazire kraj smanjivanja cena.
Prema navodima autora studije, zbog toga se može očekivati brže širenje takvih postrojenja nego do sada. Za potpuni zaokret u svetu, prema tom scenariju, bile bi potrebne investicije od oko 1.000 milijardi dolara godišnje do 2050. Istovremeno, uštedeli bi se troškovi za ugalj, naftu i gas od oko 1.070 milijardi američkih dolara godišnje.
Prema studiji, to bi se pozitivno odrazilo i na tržište rada. Do 2030. bi tako u svetu moglo da nastane 19 miliona novih radnih mesta, dok bi broj zaposlenih u energetskom sektoru do 2030, bez ubrzanog prelaska na obnovljive izvore, bio lagano smanjen na 27 miliona u celom svetu. Ubrzan prelazak na stopostotno korišćenje obnovljivih izvora doveo bi do povećanja broja zaposlenih u tom sektoru na 46 miliona u 2030. godini.
Velik izazov u smanjenju emitovanja ugljen dioksida je saobraćaj. Oko 14 odsto globalne emisije štetnih gasova nastaje sagorevanjem naftnih prerađevina u motorima.
- Potrebna nam je transportna revolucija, ne samo elektro-automobili i više elektromobilnosti, već bismo morali da razvijemo i nove transportne tehnologije i sintetička goriva iz obnovljivih izvora – kaže Teske.
Osnovno načelo glasi: struja umesto nafte. Uz pomoć struje dobijene iz energije vetra, sunca i vode mogu, ne samo da se voze automobili i vozovi, već i da se proizvode sintetička goriva takozvanom tehnologijom „power-to-gas“. Ta tehnologija već funkcioniše. Sintetički proizvedena goriva zamenjuju gas, dizel ili kerozin, i naftni proizvodi više ne bi bili potrebni.
Za zaokret u saobraćaju potrebne su i mere politike, smatraju autori. Vlade bi trebalo da podstaknu ljude da koriste manje automobile a važan korak je i dalja izgradnja mreže javnog saobraćaja.
U vezi s Konferencijom o klimi u Parizu, autori studije preporučuju brzo i odlučno delovanje politike i privrede. Sada bi bilo važno stimulisati industriju, potrošače i tržišta na veće korišćenje obnovljivih izvora energije i veću energetsku efikasnost.
Važan korak je i brzo smanjivanje subvencija za ugalj, naftu i gas. Prema navodima „Međunarodne agencije za energiju“ (IEA), taj sektor je prošle godine iz državnih budžeta subvencionisan sa gotovo 500 milijardi američkih dolara, navodi „Dojče vele“.
