Srbija ima još dva meseca da odluči da li će ići ka zatvaranju blokova u termoelektranama ili će ih modernizovati, jer "prljavoj energiji" polako ističe minutaža. Ova odluka biće uneta u Nacionalni plan za smanjenje emisija štetnih gasova, koji do kraja godine mora da se pošalje „Evropskoj energetskoj zajednici“.
Nacionalni plan biće dokument koji će „krojiti“ energetsku sliku termoelektrana u narednih osam godina, do kada mora da obnovi ili zatvori čak pet termoelektrana, koje su najveći zagađivači vazduha. A to je gotovo dve trećine svih postojećih energetskih blokova u zemlji!
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
Prvi na listi za zatvaranje su blokovi od A1 do A4 u „Kolubari“ i „Kostolac A1“, kojima će isteći rok već 1. januara 2018. godine. Stručnjaci imaju dve opcije – zatvaranje ili modernizaciju.
- Odluka „Energetske zajednice“ o smanjenju emisija štetnih gasova mora da se poštuje i mi tu nemamo mnogo opcija iako se većinski snabdevamo strujom iz termoelektrana – kaže Nikola Rajaković, profesor na „Elektrotehničkom fakultetu“ u Beogradu. - Ostaje samo da se vidi da li ćemo staviti katanac na blokove koji su u najlošijem stanju već za dve i po godine. U tom slučaju bismo izgubili ukupno 200 megavata. Ukoliko se izgradi novi blok „Kostolac B3“, to može da se nadoknadi i više, jer on treba da bude snage 350 megavata.
Postoji i opcija da blokove obnovimo, kako bismo zadovoljavali ekološke standarde, ali i smanjivanje broja sati koliko pogoni mogu da rade.
- Mogućnost postepenog usaglašavanja sa direktivom „Evropske energetske zajednice“ omogućena je i kroz primenu takozvanog optout mehanizma – kažu u EPS. - On predviđa rad postrojenja u trajanju od 20.000 radnih sati od 1. januara 2018. godine, bez usaglašavanja sa graničnim vrednostima emisija. Elektrofilteri su ugrađeni na 13 termoblokova EPS zbog smanjenja emisije praškastih materija, a u toku je realizacija elektrofiltera na još jednom bloku.
Kada je reč o azotnim oksidima, denitrifikacija je urađena na tri bloka, dok će u narednom periodu biti realizovana i na preostalih pet blokova snage veće od 300 megavata.
Loši uticaji
Pprema izveštaju „Alijanse za zdravlje i životnu sredinu“, srpske termoelektrane na ugalj znatno doprinose industrijskom zagađenju vazduha i s njim povezanim lošim zdravljem u Evropi. HEAL je procenio da emisije sumpor-dioksida, azot-oksida i lebdećih čestica koje dolaze iz srpskih elektrana na ugalj mogu biti uzročnik 2.100 prevremenih smrti svake godine, i dovode do zdravstvenih troškova od 1,8-5 milijardi evra.
