Elektranama na ugalj gašenje ili popravka

28.10.2015. | M.L.J. | Novosti

Srbija ima još dva meseca da odluči da li će ići ka zatvaranju blokova u termoelektranama ili će ih modernizovati, jer "prljavoj energiji" polako ističe minutaža. Ova odluka biće uneta u Nacionalni plan za smanjenje emisija štetnih gasova, koji do kraja godine mora da se pošalje „Evropskoj energetskoj zajednici“.

Nacionalni plan biće dokument koji će „krojiti“ energetsku sliku termoelektrana u narednih osam godina, do kada mora da obnovi ili zatvori čak pet termoelektrana, koje su najveći zagađivači vazduha. A to je gotovo dve trećine svih postojećih energetskih blokova u zemlji!

Prvi na listi za zatvaranje su blokovi od A1 do A4 u „Kolubari“ i „Kostolac A1“, kojima će isteći rok već 1. januara 2018. godine. Stručnjaci imaju dve opcije – zatvaranje ili modernizaciju.

- Odluka „Energetske zajednice“ o smanjenju emisija štetnih gasova mora da se poštuje i mi tu nemamo mnogo opcija iako se većinski snabdevamo strujom iz termoelektrana – kaže Nikola Rajaković, profesor na „Elektrotehničkom fakultetu“ u Beogradu. - Ostaje samo da se vidi da li ćemo staviti katanac na blokove koji su u najlošijem stanju već za dve i po godine. U tom slučaju bismo izgubili ukupno 200 megavata. Ukoliko se izgradi novi blok „Kostolac B3“, to može da se nadoknadi i više, jer on treba da bude snage 350 megavata.

Postoji i opcija da blokove obnovimo, kako bismo zadovoljavali ekološke standarde, ali i smanjivanje broja sati koliko pogoni mogu da rade.

- Mogućnost postepenog usaglašavanja sa direktivom „Evropske energetske zajednice“ omogućena je i kroz primenu takozvanog optout mehanizma – kažu u EPS. - On predviđa rad postrojenja u trajanju od 20.000 radnih sati od 1. januara 2018. godine, bez usaglašavanja sa graničnim vrednostima emisija. Elektrofilteri su ugrađeni na 13 termoblokova EPS zbog smanjenja emisije praškastih materija, a u toku je realizacija elektrofiltera na još jednom bloku.

Kada je reč o azotnim oksidima, denitrifikacija je urađena na tri bloka, dok će u narednom periodu biti realizovana i na preostalih pet blokova snage veće od 300 megavata.

Loši uticaji

Pprema izveštaju „Alijanse za zdravlje i životnu sredinu“, srpske termoelektrane na ugalj znatno doprinose industrijskom zagađenju vazduha i s njim povezanim lošim zdravljem u Evropi. HEAL je procenio da emisije sumpor-dioksida, azot-oksida i lebdećih čestica koje dolaze iz srpskih elektrana na ugalj mogu biti uzročnik 2.100 prevremenih smrti svake godine, i dovode do zdravstvenih troškova od 1,8-5 milijardi evra.

 

 
Share |

Komentari: 0

Vezane kategorije


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...