Elektranama na ugalj gašenje ili popravka

28.10.2015. | M.L.J. | Novosti

Srbija ima još dva meseca da odluči da li će ići ka zatvaranju blokova u termoelektranama ili će ih modernizovati, jer "prljavoj energiji" polako ističe minutaža. Ova odluka biće uneta u Nacionalni plan za smanjenje emisija štetnih gasova, koji do kraja godine mora da se pošalje „Evropskoj energetskoj zajednici“.

Nacionalni plan biće dokument koji će „krojiti“ energetsku sliku termoelektrana u narednih osam godina, do kada mora da obnovi ili zatvori čak pet termoelektrana, koje su najveći zagađivači vazduha. A to je gotovo dve trećine svih postojećih energetskih blokova u zemlji!

Prvi na listi za zatvaranje su blokovi od A1 do A4 u „Kolubari“ i „Kostolac A1“, kojima će isteći rok već 1. januara 2018. godine. Stručnjaci imaju dve opcije – zatvaranje ili modernizaciju.

- Odluka „Energetske zajednice“ o smanjenju emisija štetnih gasova mora da se poštuje i mi tu nemamo mnogo opcija iako se većinski snabdevamo strujom iz termoelektrana – kaže Nikola Rajaković, profesor na „Elektrotehničkom fakultetu“ u Beogradu. - Ostaje samo da se vidi da li ćemo staviti katanac na blokove koji su u najlošijem stanju već za dve i po godine. U tom slučaju bismo izgubili ukupno 200 megavata. Ukoliko se izgradi novi blok „Kostolac B3“, to može da se nadoknadi i više, jer on treba da bude snage 350 megavata.

Postoji i opcija da blokove obnovimo, kako bismo zadovoljavali ekološke standarde, ali i smanjivanje broja sati koliko pogoni mogu da rade.

- Mogućnost postepenog usaglašavanja sa direktivom „Evropske energetske zajednice“ omogućena je i kroz primenu takozvanog optout mehanizma – kažu u EPS. - On predviđa rad postrojenja u trajanju od 20.000 radnih sati od 1. januara 2018. godine, bez usaglašavanja sa graničnim vrednostima emisija. Elektrofilteri su ugrađeni na 13 termoblokova EPS zbog smanjenja emisije praškastih materija, a u toku je realizacija elektrofiltera na još jednom bloku.

Kada je reč o azotnim oksidima, denitrifikacija je urađena na tri bloka, dok će u narednom periodu biti realizovana i na preostalih pet blokova snage veće od 300 megavata.

Loši uticaji

Pprema izveštaju „Alijanse za zdravlje i životnu sredinu“, srpske termoelektrane na ugalj znatno doprinose industrijskom zagađenju vazduha i s njim povezanim lošim zdravljem u Evropi. HEAL je procenio da emisije sumpor-dioksida, azot-oksida i lebdećih čestica koje dolaze iz srpskih elektrana na ugalj mogu biti uzročnik 2.100 prevremenih smrti svake godine, i dovode do zdravstvenih troškova od 1,8-5 milijardi evra.

 

 
Share |

Komentari: 0

Vezane kategorije


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...
TikiCar 25.04.2019.
Spominje se povezivanje NBG sa Rakovicom, a...
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...