„Brzo izdavanje građevinskih dozvola u zemljama regiona, kao i uvođenje elektronske dozvole privući će investitore i doprineti prirednom razvoju Zapadnog Balkana“, poručili su na međunarodnom forumu „Građevinske dozvole za konkurentniji region“ predstanici nadležnih ministarstava.
Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović istakla je da je u porastu broj građevinskih dozvola u Srbiji koje će pokrenuti domaću građevinsku industriju.
- Građevinska industrija Srbije učestvuje u državnom BDP-u sa tri odsto, a nekada je bilo više od pet odsto što je, kako je navela, cilj koji treba da dostignemo – navela je Mihajlović. Ona je istakla da će zahvaljujući razvoju građevinarstva u narednom periodu biti uvećan i privredni rast Srbije.
Mihajlović je podsetila da je Srbija od 2008. do 2015. godine pala na listi „Svetske banke“ „Duing buznis“ po uslovima poslovanja za 37 mesta i da je zato Vlada Srbije sprovela sveobuhvatne reforme kako bi poboljšala privredni ambijent i privukla investitore. Ona je kao primer navela da se čekalo u proseku 330 dana, a da su pojedini čekali sedam do osam godina za građevinsku dozvolu.
Kako je dodala, milion i po nelegalnih objekata posledica je toga što država nije dala adekvatan okvir za izdavanje građevinskig dozvola zbog čega je pripemljen nacrt Zakona o ozakonjenju objekata koji će rešiti taj dugogodišnji problem.
Ministarka graditeljstva i prostornog uređenja Hrvatske Anka Mrak-Taritaš rekla je da je uvođenje elektornske građevinske dozvole povećalo transparetnost tog procesa i dovelo nove investitore.
- Uspeli smo time da uredi ne budu prepuni, da imamo slučajeve da dozvole izdajemo za jedan dan i da imamo strane investitore koji se time hvale. Imamo jednog investitora iz Poljske koji je rekao da je dobio dozvolu za jedan dan, napravio fabriku za šest meseci što ne bi mogao u Poljskoj – naglasila je ona.
Taritaš je rekla da se Hrvatska pre nego što je uvela elektonski sistem izdavanja građevinskih dozvola suočavala sa istim problemama kao i zemlje u regionu i da se na dozvole čekalo jako dugo.
Prema njenim rečima, kod elektronskih dozvola ključno je što su svi podaci javno dostupni, kao i svi posebni uslovi, a može se pratiti i rad referenata angažovanimh na izdavanju dozvola. Ona je rekla da su do sada dva puta naplaćene sankcije za neizdavanje dozvola u predvijenom roku, od 1.500 i 5.000 evra.
Makedonski ministar za životnu sredinu i prostorno planiranje Nurhan Izairi naveo je da je važno da integralni deo postupaka za izdavanje građevinskih dozvola bude zaštita životne sredine. Kako je istakao, iako to može usporiti proces izdavanja dozvola, zašita životne sredine je važna za dolazak investitora.
Ministarka za prostorno uređenje, graditeljstvo i eklogije Republike Srpske Srebrenka Golić rekla je da je kod njih rok za izdavanje građevinskih dozvola 15 dana.
- Dozvole izdaju lokalne samouprave, a za velike infrastrukturne objekte ministarstvo – objasnila je ona.
Golić je navela da je BiH dobila od „Svetske banke“ donaciju, ali da je uslov bio da preduzeća mogu da se registruju za svega tri dana, kao i da se sprovedu reforme u izdavanju grajdevinskih dozvola. Dodajući da se Republika Srpska uključila u projekat izdavanja elektronskih građevinskih dozvola, koji će dosta podići konkurentost ne samo te zemlje već celog regiona, ona je istakla da će elektronska građevinska dozvola značajno olakšati domaćim i stranim investitorima.
- Moja je želja da građevinska dozvola može da se da jedan dan, sada je rok 15 dana i uglavnom ga ispunjavamo – rekla je Golić.
Ministarka urbanog razvoja Albanije Eglantina Gjermeni je rekla da će Albanija od 2016. Godine uvesti softver za elektronsko izdavanje dozvola, kao i da se u toj zemlji sprovodi.Ona je istakla da je cilj reformi u toj oblasti povećanje građevinskih radova i privlačenje investitora.
Državni sekretar Ministarstva transporta i veza Makedonije Božidar Petroski rekao je da Vlada Makedonije stoji na raspolaganju srpskoj vladi za bilo kakvu vrstu pomoći prilikom uvođenja elektronskog sistema građevinskih dozvola, s obzirom da taj sistem u Makedoniji „besprekorno funkcioniše“ od 2013. godine.
