Sve češće vremenske nepogode i neminovno prilagođavanje domaćih propisa i standarda evropskim, primorali su i proizvođače građevinskih materijala i inženjere da idu korak sa vremenom. Građevinska struka upoznaje se sa Evrokodovima, propisima koji zahtevaju savremenije proizvode – posebno u energetskoj efikasnosti, zaštiti od požara i zvučne zaštite.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Oglas
Drvene krovove u našim planinskim centrima uskoro će zameniti novi ekološki crep - šindra, koji je dugotrajniji i otporniji na sneg, kišu i vetar. Napravili su ga domaći stručnjaci i već je dobio evropski sertifikat.
- Proizvod se pravi u više varijanti, tako da dobijete imitaciju drveta od sive, sivo zelene varijante, sve po želji investitora i arhitekata. Prednost je u tome što je otporan na uve-zrake i ekološki zdrav – kaže Darko Mijatović iz firme „Potisje Kanjiža“.
Iako posluju u sve težim uslovima, zbog ekonomske krize i nelojalne konkurencije, srpski proizvođači građevinskog materijala rade i na modernizaciji proizvodnih linija, kako bi prilagodili proizvodnju građevinskih proizvoda evropskim propisima. Međutim, i inženjeri moraju da se usavršavaju.
- Ono što je takođe jako bitno, to je ta statistika i sakupljanje podataka, odnosno posedovanje adekvatnih podataka kako o vremenskim uslovima, tako i o brzini vetra, o opterećenju snegom – objašnjava građevinska inženjerka Ljiljana Đukić.
Iz „Inženjerske komore Srbije“ kažu da će se sigurno razmatrati i uticaji od poplava kakve smo imali u prethodnom periodu.
- Predavanja praktično idu unapred da pripremamo inženjere da mogu da se uključe sa svim ostalim inženjerima iz Evropske unije i na kraju kada postanemo članica da mogu slobodno da se kreću unutar Unije – kaže Dragoslav Šumarac iz „Inženjerske komore“.
Primer sigurne i kvalitetne gradnje je Nemačka.
- Da bi Srbija imala kvalitetnu stambenu gradnju, mostove i puteve, mora da uradi kao moja zemlja anekse o klimatskim uticajima, opterećenjima snega i vetra, seizmičke karte sa preciznim podacima o zemljotresima i klizištima. I naravno, da ta saznanja vaši inženjeri koriste u praksi – poručio je Ridiger Hefer, sa Univerziteta Bohum u Nemačkoj.
Bez poštovanja normi i strandarda u građevini nema ni povećanja proizvodnje građevinskog materijala, ni zapošljavanja, a kamoli izvoza. Zato je bitno usavršavanje stručnjaka, posebno onih koji grade u trusnim područjima.
