Ministarstvo građevinarstva najavljuje skoro donošenje Zakona o konverziji prava korišćenja zemljišta u pravo svojine. Lokalne samouprave treba da dostave precizne podatke o broju privatizovanih preduzeća i da utvrde dobiti od konverzije zemljišta.
Dok se čeka Zakon o konverziji zemljišta, lokalne samouprave, kako kažu, godinama su ulagale u infrastrukturu društvenih i državnih preduzeća, koja su proteklih godina privatizovana.
Sada očekuju da im se novac vrati, posebno od vlasnika fabrika, gde je zemljište u međuvremenu prenamenjeno u građevinsko.
- Nama sada tek predstoji, u ovom budućem periodu, privatizacija i konverzija zemljišta uz naknadu velikih industrijskih preduzeća južne zone, „Petrohemije“, „Azotare“... Od novog zakona o konverziji, jedinice lokalne samoupravne očekuju da metodologija obračuna visine naknade bude što realnija – kaže pomoćnik gradonačelnika Pančeva Božidar Brajer.
Sličnog mišljenja su i u Šapcu.
- Za lokalnu upravu bi to značilo da bi oni gradu platili troškove koje je grad dao za komunalno opremanje tih lokacija – kaže prvobranilac Grada Šapca Danijela Lovrin Jeftić.
Stručnjaci smatraju da je najveći broj društvenih preduzeća loše privatizovan baš zbog neuređenosti zakonskih propisa. Tražio se, kažu, način da se određeni investitori domognu atraktivnih lokacija. Najviše u prestonici.
Strahinja Sekulić, direktor „Agencije za restituciju“, kaže da su nakon toga jaki lobiji čak isposlovali i zakon i uredbu u kojoj se to zemljište besplatno njima daje.
- Država građevinsko zemljište u koje je ulagala decenijama, kroz izgradnju infrastrukture, daje nekom i to besplatno. Ni jedan motiv osim kriminogenog tu ne postoji. Država ne sme to da dopusti – smatra Sekulić.
U „Agenciji za privatizaciju“, gde su potpisivani svi ugovori između države i novih vlasnika o prodaji preduzeća, nemaju evidenciju koliko njih nije nastavilo proizvodnju, a u međuvremenu je zemljište prenamenjeno iz industrijskog u građevinsko.
- Prilikom kupovine imovine, prostor na kome se nalazi ta imovina, najčešće je to u slučaju prava korišćenja prelazi na onoga ko je kupio imovinu, to je potpuno normalno.To je predviđeno ugovorom, to je inače tako, znači što bi se u narodu reklo, čije su ovce toga je livada – direktor „Agencije za privatizaciju“ Ljubomir Šubara.
Da na tom polju ima mnogo problema, svesni su i u resornom ministarstvu.
- Mi hoćemo zaista brojčano da vidimo koji su to efekti konverzije, da li to ide sa naknadom ili bez naknade, ali tek na osnovu pravih podataka koje do sada niko nije ni imao. Bilo da je u pitanju Agencija za restituciju, za privatizaciju, lokalne samouprave, kojima smo se takođe obratili, niko nije mogao jasno da kaže koji bi to bio efekat za državu – objašnjava ministarka Zorana Mihajlović.
Za 13 godina, koliko je prošlo od početka privatizacije društvenih preduzeća, vlasnici firmi su se menjali, ali i namena zemljišta na kojima su izgrađene. Na pojedinim lokacijama već se grade stambeni kompleksi, a neke su i dalje napuštene. Ni stari ni novi vlasnici ne žele javno da govore, samo kažu da sve rade po Zakonu o planiranju i izgradnji koji im dozvoljava da grade.
