Zbog propuštanja prirodne svetlosti i toplote, prozori imaju veoma važnu ulogu u svakom prostoru. Ipak, zbog njih možemo primati previše toplote leti ili je pak gubiti zimi. Istraživači sa Oksforda razvili su novi pametni premaz za prozore koji se može podesiti tako da prima ili odbija sunčevu toplotu u različitim količinama, smanjujući troškove zagrevanja i hlađenja prostorija fo trećine.
Prozori mogu imati veliki uticaj na potrošnju energije (Foto: Pixabay)
Ključ nove tehnologije je materijal na bazi halkogenida koji se menja u odnosu na toplotu. Kada je hladno, ovaj materijal apsorbuje infracrvene zrake sunčeve svetlosti i emituje ih u prostoriju kao toplotu. Ako je napolju vruće, materijal može da reflektuje sunčeve zrake održavajući unutrašnjost zgrade hladnijom. U oba slučaja, ideja je da se smanji upotreba klima uređaja, koji su veliki potrošači energije.
Istraživači su ugradili male, providne grejne jedinice u premaz, pomoću kojih se aktivira promena materijala pri različitim temperaturama. Sa ovim podešavanjem, premaz se može podesiti tako da emituje ili reflektuje toplotu različitim brzinama. Na primer, može se podesiti da 30 procenata materijala reflektuje toplotu, dok je 70 procenata emituje.
Oglas
Bez obzira na ova podešavanja, količina svetlosti koja prolazi se ne menja. Procena je da bi prozori opremljeni ovom vrstom stakla uštedeli kući ili zgradi između 20 i 34 procenta u potrošnji energije svake godine, u poređenju sa tradicionalnim prozorima sa duplim staklom.
Uzorci stakla (Fotot: Youngblood Photonics Lab)
Naravno da ovo nije jedini stakleni premaz koji omogućava korisnicima da odaberu koliko toplote prolazi kroz prozore. Prethodni pametni prozori su koristili elektrohromne materijale, sićušna ogledala pod uglom koja reflektuju toplotu napolje leti, a unutra zimi. Postoje i filmovi punjeni tečnošću koji održavaju prostoriju hladnom tokom dana i toplom preko noći.
Istraživači smatraju da je ovaj novi dizajn relativno jednostavan i jeftin za implementaciju, ali još nije sasvim spreman za širu upotrebu.
"Iako su neophodna značajna buduća istraživanja pre nego što se ova tehnologija komercijalizuje, rezultati pokazuju da je koncept veoma obećavajuć i da se daljim istraživanjem može postići veoma dobra efikasnost", rekao je Harish Bhaskran, vodeći istraživač studije.
Istraživanje je objavljeno u časopisu ACS Photonics.
