Istraživači sa Univerziteta u Harvardu su preuzeli inspiraciju iz načina gradnje roja termita za stvaranje robota „TERMES“. Ovi roboti su prvi koraci u projektu koji za krajnji cilj ima da stvori potpuno automatizovanu robotsku radnu snagu koja može da izgradi kompleksne strukture, bez potrebe za centralizovanom kontrolom.
Roboti su projektovani sa „filozofijom jednostavnosti“ koja je potrebna da se vrši samo nekoliko jednostavnih funkcija sa visokim stepenom pouzdanosti. Svaki robot poseduje deset senzora i tri aktuatora kako bi otkrio svoju poziciju u odnosu na blokove koji se koriste u projektu kao građevinski materijal.
„TERMES“ jedinice su jedino svesne svoje neposredne blizine i nemaju koncept progresije strukture kao celine, ili rada sprovedenog od strane njihovih kolega robota. Oni se jednostavno fokusiraju na ono što je ispred njih sve do izgradnje konačne forme.
Ako je potrebno, pojedinačni radnik/robot ima sposobnost da izgradi strukturu bez pomoći drugih jedinica, pošto je svaki robot identičan i bez centralne komandne jedinice koja upravlja ili koordiniše jedinicama. Svaki „TERMES“ robot ima sposobnost za manevrisanje na strukturi koju stvara i u svom neposrednom nestruktuiranom okruženju, ali u svom sadašnjem stanju dizajna, on može da funkcioniše samo u ravnim oblastima bez prepreka.
Svaki robot meri 175 milimetara u dužinu sa podignutim kandžama za hvatanje, širine je 110 milimetara i visine od 100 milimetara, bez potporne police. Svaki robot je težak 810 grama.
Konstrukcija i dizajn
Svaka robotska jedinica je izgrađena preko mešavine 3D štampanih komponenti i jedinstvenih elemenata sa samo nekoliko ručno izrađenih komponenti. Tim je koristio građevinske blokove od pene kako bi testirao sposobnosti svojih robota. Blokovi su napravljeni tako da se lako slažu zajedno, smeštajući se prirodno na svoje mesto uz pomoć neodimijum magneta prikačenih na svako lice bloka.
Robotske radne jedinice su opremljene sa motorizovanom rukom i klještima kako bi uhvatili i manipulisali sa blokovima sa tapaciranim mestom na leđima koji pomaže u smeštaju i stabilnosti bloka. Roboti se pokreću preko dva mikro metalna zupčana motora. Oni su takođe opremljeni sa prekidačom sa živom koji im omogućava da zadrže osećaj položaja u odnosu na blok ako se oni preture prilikom premeštanja i ugradnje.
Nakon opsežnog testiranja odlučeno je da će jedinice imati četiri mala uda, takozvana „whegs“ (kombinacija točka i nogu), zakošenih tako da stanu u proreze u građevinskim blokovima, a što im omogućava da se popnu na najviše blokove. Pored toga što im omogućava da se popnu na blokove, dizajn im daje najbolju šansu u savlađivanju neravnih terena.
Udovi robota imaju zakrivljeni oblik kako bi im se omogućilo da se okrenu u mestu uz pomoć kružnih žlebova u građevinskim blokovima, omogućavajući im da manevrišu na strukturama bez opasnosti od pada sa njih. Roboti su opremljeni sa motorizovanom rukom i klještima kako bi uhvatili i manipulisali sa blokovima uz pomoć tapacirane poličice na leđima na kojoj smeštaju blok pri nošenju.
Sve ove karakteristike se kombinuju kako bi se stvorio visoko autonomni i pouzdani robot sa mogućnošću da se penje, navigira i manupuliše sa građevinskim blokovima, a uz kombinovanje ovih sposobnosti robot ima sposobnost da autonomno proizvede strukuturu zasnovanu na projektu korisnika.
Potencijalne prednosti
„TERMES“ projekat predstavlja skroman prvi korak ka krajnjem cilju potpuno automatizovane radne snage. Ovo bi uklonilo potrebu za stalnim ljudskim nadzorom i ima potencijal da poboljša brzinu i efikasnost izgradnje objekata.
Nedostatak centralne kontrolne jedinice može biti korisno ukoliko bi se roboti slali na gradilišta visokog rizika. Obično bi u takvim okolnostima cela operacija stala ukoliko bi komandana jedinica bila uništena. Međutim, sa „TERMES“-om, svaka jedinica je u potpunosti potrošna, omogućavajući drugima da nesmetano nastave rad, bez obzira na gubitke.
Primene ovih robotskih građevinskih jedinica mogu uključivati zadatke kao što su slaganje vreća sa peskom tokom poplava ili preduzimanje jednostavnih građevinskih poslova u teškim radnim uslovima ili na drugim planetama. Istraživanje je objavljeno u februarskom izdanju časopisa „Science“.
