Zgrada pokrivena bršljenom je divna stvar, ali korenje od brešljenja može napraviti štetu na fasadi i loze su autoput za gamad koja traži način da uđe u objekat. Moderni vrtovi teže istom estetskom efektu sa nekim dodatnim ekološkim prednostima, ali oni su često komplikovane stvari pune sa hidroponskom opremom i teški za održavanje.
Alternativa je razvijena u grupi "Structural Technology Group", koja pripada Politehničkom univerzitetu Katalonije (Universitat Politècnica de Catalunya) iz Barselone, gde je tim predvođen Antoniom Aguadom osmislio "biološki beton", projektovan da bude podloga betonskim baštama koji je jednostavan, lak za održavanje i ne zahteva posvećivanje pune pažnje.
Poenta biološkog betona jeste da zamenjuje portland cement koji se obično koristi sa magnezijum fosfat cementom - cementom koji se brzo steže i često se koristi za reparacije. U biološkom betonu, magnezijum fosfat čini beton blago kiselim. To je odlična sredina za mikroalge, gljivice, lišajeve i mahovinu u mediteranskim klimatskim uslovima. Parametri koji se koriste u izradi biološkog betona su prilagođeni za željeni nivo poroznosti i hrapavosti podloge za podsticanje kolonizacije.
Biološki beton se koristi u izgradnji panela za vertikalnu baštu koji se prave u tri sloja. Oni se sastoje od vodonepropusnog sloja koji se nalazi na strani nove ili postojeće zgrade, srednjeg sloja koji zadržava vodu i spoljašnji sloj koji dozvoljava prodor vode, ali je sprečava da pobegne. To znači da se paneli mogu koristiti kao vertikalne bašte, bez mehaničkih aparata ili stalnog održavanja.
Ideja iza ovih panela je da oni akumuliraju kišnicu i postaju idealno okruženje za mahovinu i druge jednostavne organizme, koji bi trebalo da se pojave u roku od godinu dana od postavke panela. Tokom vremena, broj kolonija na paneli će evoluirati i boje i obrasci na panelima će se polako menjati. Paneli su takođe dizajnirani tako da obeshrabre rast biljaka u cilju sprečavanja nastanka oštećenja od korenja.
Svrha ovih panela je uglavnom estetska, ali tim kaže da izrasline na panelima mogu delovati kao izolacioni materijal i termalni regulator. Oni takođe tvrde da kolonije smanjuju ugljen-dioksid, mada ne kažu za koliko tačno. Osima ako kolonije nisu neverovatno velike, verovatno je ta cifra zanemarljiva.
