Nova - stara kretanja u industriji cigle i crepa

18.04.2011. | Vlada Denić | Gradjevinarstvo.rs


Ciglarska industrija u poslednje dve godine doživljava teške trenutke i u svetu i kod nas što je slučaj i u građevinarstvu u celini

Srbija ima pad proizvodnje u 2009. godini za 22%, a u 2010. godini pad proizvodnje za 15% kod zidnih i tavaničnih materijala. Proizvodnja crepa u 2009. godini ima pad od 13%, dok u 2010. godini ima rast od 6%. Istovremeno izvoz je iznosio u 2008. godini 87 miliona američkih dolara, u 2009. godini 65 miliona dolara, a u 2010 godini je iznosio 61 milion, pri čemu je izvoz crepa iznosio 92 miliona komada i u 2010. godini skoro 2/3 od ukupne proizvodnje ili 38 miliona dolara.

Slična kretanja u proizvodnji zabeležena su i u drugim evropskim zemljama a izrazito nepovoljna je situacija u ciglarstvu u Španiji, Portugaliji i Italiji. U Nemačkoj je došlo do pozitivnih kretanja pri kraju 2010. godine.

Uvod

Proizvodi od gline – klasični materijali za zidanje – su najmasovniji materijali u upotrebi kod nas i u svetu. Zidane konstrukcije čine skoro 80% u ukupnoj stambenoj izgradnji. U zadnjih nekoliko godina došlo je do pojave mnogih, novih, materijala, ali zgrade izgrađene od elemenata od gline, kao prirodnog materijala, pružaju najbolje higijensko-tehničke uslove stanovanja. Sledeće pozitivne osobine mogu se izdvojiti u odnosu na proizvode od gline:

  • Dobra termička izolacija
  • Veliki kapacitet akumulacije toplote
  • Samoregulacija vlažnosti, kao rezultat visoke otpornosti na difuziju vodene pare
  • Dobra akustičnost ili zaštita od buke (sa adekvatnim projektom konstrukcije)
  • Sigurnost u odnosu na vatru.

Asortiman - Elementi za zidanje:


ASORTIMAN ELEMENATA OD GLINE ZA MEĐUSPRATNE KONSTRUKCIJE

Kod nas se proizvode dve vrste elemenata od gline za međuspratnu konstrukciju i to klasična monta i punilac – ispuna za Fert sistem međuspratne konstrukcije. Klasična monta se sve manje proizvodi i koristi.

 

      
          Fert sistem

 

 

CREP OD GLINE ZA POKRIVANJE KROVOVA

Crepovi od gline se koriste za pokrivanje kosnih krovova. Proizvode se postupkom presovanja i vučenjem. Vučeni crepovi su biber crep i biber falc. Postoje razni tipovi biber crepa ali u upotrebi je uglavnom klasičan biber crep (slika dole levo). Krajem prošlog veka došlo je do proizvodnje i biber crepa sa falcom (slika dole desno). Njegovo korišćenje je racionalno i praktično, ali smatram da po izgledu ne može zameniti taradicionalan biber crep.

Krovovi sa biber crepom se izvode sa dvostrukim pokrivanjem, krunskim pokrivanjem i jednostrukim pokrivanjem sa daščicama ili limovima. Pokrivanje se izvodi suvo, sa unutrašnjim malterisanjem poprečnih fuga, a crepovi se takođe mogu u potpunosti postaviti u malteru.  

Presovani crepovi od gline 

Kod nas se proizvodi klasičan falcovani crep (ravan), a proizvodi se i reformisan falcovani crep i to kontinental, mediteran, tip 222 sa malim valom i niz drugih varijacija, ali oni nisu u masovnoj upotrebi. Proizvodi se i ćeramida sa preklapanjem, ali je i ona retko u upotrebi. Za sve vrste crepova proizvode se i dopunski elementi kao što su leva i desna završnica, ventilacioni crep, snegobran, slemeni crep i dr. Proizvodi se i bojeni -  engobirani crep.

Kada se radi o nagibu krovova većina proizvođača ne preporučuje manje nagibe od 22o. Ukoliko se ide ispod ovog nagiba, neophodne su dodatne mere, kako bi se  postiglo dobro zaptivanje krova i obezbedila ukupna krovna konstrukcija. U cilju sprečavanja prodiranja vode i obezbeđenja krova, pre pokrivanja crepom neophodni su dopunski radovi kao što su postavljanje bitumenske trake ili plastične folije na rogove, kao i upotreba kontra letvi za provetravanje krova sa donje strane krovne površine.

U ranijem načinu gradnje ovi dopunski radovi nisu bili neophodni jer kalkani nisu bili zatvoreni, a tavanski prostori nisu bili korišćeni. Pored toga, kod većih dužina rogova neohodno je korišćenje crepova za ventilaciju.


Mogućnost šire primene proizvoda od gline

Bez obzira na sve mane klasičnog zidanja, još uvek je ovaj način zidanja najmasovniji posebno u individualnoj stambenoj izgradnji. Svi pokušaji u prošlosti da se primeni industrijski montažni sistem gradnje na bazi elemenata od gline nije našao masovnu primenu ni u Jugoslaviji ni u svetu. Pokušaja je bilo i primenjeno je nekoliko sistema montažne gradnje u Francuskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj, ali neke masovnije primene sistema montažne gradnje nije bilo. U Jugoslaviji i u Srbiji napravljeno je nekoliko sistema montažne gradnje sa većim ili manjim uspehom. Među uspešnijim je bio sistem montažne gradnje firme 1. maj iz Bačke Topole. Napravljen je i krupnopanelni sistem CMS i izgrađen eksperimentalni objekat u Prištini (Ramiz Sadiku), u Novoj Gorici je napravljen sistem samostojećih elemenata i izgrađeno je nekoliko zgrada ali se na tome sve završilo. Stoji činjenica da klasično zidanje zahteva mnogo uloženog rada, a najveći problem je što više nema kvalitetnih zidara.

Polazeći od činjenice da se i u svetu i kod nas najviše grade individualne zgrade i da je problem racionalnost korišćenja mehanizacije kod montažnih elemenata problem, ostaje nam i dalje klasično zidanje i traženje drugih rešenja za širu primenu proizvoda od gline. U Evropi se poslednjih godina otpočelo sa korišćenjem uređaja za mašinsko zidanje, kod asortimana elemenata za zidanje većih dimenzija, a koji nisu pogodni za ručno zidanje. Treba očekivati masovniju primenu ovih uređaja i kod nas u narednom periodu. Sa druge strane  pojavljuju se elementi koji imaju manju zapreminsku masu, pogodniji koeficijent provodljivosti toplote i tu postoji realna mogućnost šire primene, posebno elemenata za pregradne zidove.

Tehnička regulativa u Srbiji u tržišnim uslovima

Svedoci smo da je došlo do promene uslova u prometu roba i usluga što zahteva novo ponašanje i proizvođača i potrošača. U planskoj privredi izrazito su aktivne bile inspekcije za kontrolu kvaliteta materijala i kontrole pri građenju. Tržišna ekonomija ne predviđa zaštitu potrošača na način atestiranja proizvoda kao garanciju kvaliteta. Proizvođač garantuje  svojom deklaracijom da proizvod ima određene osobine, a ukoliko se utvrdi da osobine nisu u skladu sa deklaracijom proizvođač snosi adekvatne sankcije - od kazne do zabrane stavljanja znaka CE za 2 godine.

Nažalost naš potrošač još uvek ne zna i ne koristi svoja prava. Kada se radi o proizvodima od gline usvojeni su svi EN standardi za elemente za zidanje i crep. Predstoji usvajanje i EN standarda za elemente za međuspratne konstrukcije i to: EN 15037 za nosače i 15037-3 za ispunu. Usvojen je i standard EN za računske vrednosti toplotnih karakteristika koje proizvođač obavezno navodi u deklaraciji.

Napominjem da standardi i po našem zakonu nemaju obaveznu primenu i jedan od uslova kod standardizacije je da standard ne sme da bude smetnja slobodnom kretanju roba i usluga.

Želim da se osvrnem i na potrebu usvajanja svih  EN  standarda  u Srbiji.  Imam utisak da razni interesni lobiji svesno nastoje da odlože usvajanje Evropskih standarda. Mi u ciglarstvu smo imali dugu aktivnost za usvajanje EN standarda za materijale za zidanje.  Moje mišljenje je da Srbija nema mnogo mogućnosti izbora i nema velike nauke za prihvatanje ovih standarda. Mi smo u obavezi da ove standarde usvojimo u autentičnom obliku na engleskom, francuskom ili nemačkom jeziku. Ukoliko postoji neka klauzula koju ne možemo ispuniti postoji mogućnost predviđanja prelazne nacionalne klauzule. 

Moje je mišljenje da mi moramo da prihvatimo ove Evropske norme i što ih pre usvojimo  pružaju nam se veće mogućnosti u izvozu jer smo  mi i do sada morali da primenjujemo EN standarde, dok atest koji smo sada u obavezi po zakonu o tehničkim merama da posedujemo ne priznaje ni Crna Gora, a verovatno uskoro to neće priznavati ni Kosovo.

Zaključak

Srbija mora što pre da usvoji EUROCODE 6 za zidane konstrukcije, da propiše U za koeficijent prelaza toplote i smanji potrošnju energije i usvoji EN standarde za elemente međuspratne konstrukcije. Kod izgradnje treba voditi računa o toplotnoj akumulativnosti,  izbegavati toplotne mostove, propustljivost za vetar, i sve druge parametare koji mogu da utiču na životne uslove pri stanovanju uz maksimalnu štednju energije za grejanje i hlađenje. 

Proizvođači moraju da pristupe  proizvodnji asortimana većih dimenzija manje zapreminske mase, da pruže više podataka projektantima, izvođačima i krajnjem korisniku i izvrše ulaganje u nove proizvodne tehnologije i kadrove za stvaranje novog ekonomskog ciklusa.

Autor teksta: Vlada Denić

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
veselnik 13.04.2019.
"Služba za urbanizam koja će okupiti 10 str...
Ljubinka 09.04.2019.
Da li se na zidove koji su krecenim prajmer...
Maks 04.04.2019.
Političari treba da shvate da se autoput, o...
Borko 03.04.2019.
Zasto se ne zapocne na vreme sredjivanje im...
Svetlana 03.04.2019.
Moze li neko da objasni gospodi iz Ministar...