U suštini, „xeriscape“ je pristup pejzažnoj arhitekturi i vrtovima koji štedi vodu i bolje iskorišćava resurse sa ovih površina. Ovu frazu je skovalo Odeljenje za vodu grada Denvera, SAD i kombinuje grčku reč „xeros“ (suvo) i reč „landscape“ (pejzaž).
|
|
|
„xeriscape“ površina sa piljevinom - link |
Pored drugih stvari, ovaj koncept podstiče pažljivo planiranje, efikasne sisteme zalivanja, unapređenje kvaliteta tla, upotrebu organskog otpada (mulches – piljevina, suvo lišće, itd) za sprečavanje isušivanja tla, i biranje odgovarajućeg bilja za neku zelenu površinu.
Jednostavno je - lokalnim biljkama potrebno je manje vode i manje hemikalija kako bi ostale zdrave. Zato se treba opredeliti za sadnju što većeg broja biljaka koje bi ionako, u većoj ili manjoj meri, i same nikle na nekoj površini.
"Xeriscape" jeste odlazak na lokaciju i utvrđivanje šta je to što raste kada nema ljudi. Zatim upravo to bilje treba uzeti za uređenje zelene površine.
Ukoliko neko smatra da je livadsko, divlje bilje, manje lepo od industrijski gajenih vrsta koje se kupuju u rasadnicima, treba da se zapita šta za njega zelenilo uopšte predstavlja – vezu sa prirodom ili umetnički predmet koji zahteva svakodnevnu pažnju?
|
Las Vegas - kako uštedeti milione litara vode? Grad Las Vegas, Nevada, pokrenuo je akciju uštede vodnih resursa i zaštite zagađenja tla. Grad je platio svima koji su svoje negovane travnjake zamenili biljnim vrstama koje ne zahtevaju toliko vode. Od kada je program počeo, preko 15,5 hiljada kilometara kvadratnik travnjaka je uklonjeno. O kakvoj uštedi je reč govori podatak da svaka je godišnja potrošnja vode za zalivanje negovanih „engleskih“ travnjaka u Las Vegasu oko 2240 litara po kvadratnom metru travnjaka – oko 33,5 miliona litara vode. |
Izbor odgovarajućeg bilja je jedan od mnogih načina da zelena površina postane održivija: iskorišćavanje kišnice, drenaža i sakupljanje vode, zadržavanje vlažnosti i upravljanje temperaturom na parceli pomoću bilja, itd.
