Kako odabrati LED sijalicu? Koliko je LED sijalica potrebno za određeni prostor? Koja LED svetiljka po jačini zamenjuje moju klasičnu sijalicu? Da li je LED osvetljenje zdravo? Ovo su samo neka od pitanja koja se mnogima nameću prilikom izbora LED rasvete.
LED sijalica (preuzeto sa www.pixabay.com)
Danas se koriste 3 vrste sijalica: klasične (sa užarenim vlaknom), štedljive (CFL, fluorescentne) i LED sijalice. Cilj svake od ovih sijalica je da proizvedu svetlo, naravno, uz utrošak određene količine električne energije.
Glavna prednost LED svetiljki se ogleda u znatno manjoj potrošnji električne energije kao i u znatno dužem životnom veku. Iako je cena LED sijalica znatno viša u odnosu na klasične sijalice, dugoročno predstavljaju isplativiju investiciju.
Vrste grla kod LED sijalica
U zavisnosti od namene određenog modela, LED sijalice se proizvode sa više varijanti sijaličnih grla.
E27 grlo - Smatra se standardnim u Evropi i predstavlja najrasprostranjeniji tip grla za sijalice. U upotrebi je kod većine kućnih instalacija.
E14 grlo - Mini varijanta E27 grla. Poznata je i kao "minjon" grlo. Najčešće se koristi kod lampi, lustera i ugradnih svetiljki.
GU10 grlo - Takozvano "twist & lock" grlo. Ima dva kontaktna pina sa zadebljanim krajevima.
G9 i G4 grlo - Ovo su vrlo slična grla i najčešće se koriste kod gotovih rasvetnih elemenata. Oba grla imaju dva tanka kontaktna pina za povezavanje na odgovarajuća ležišta, a razlikuju se po razmaku izmedu pinova – 9mm i 4mm.
MR16 grlo - Ima dva deblja pina za povezivanje i najčešće se koristi kod led svetiljki koja su namenjena za “spot” svetla.
Treba imati na umu da postoje i razni adapteri kojima se pojedina grla mogu konvertovati u druga i tako omogućiti priključenje sijalica drugog tipa grla.
Pored rada na standardnom naponu od 220V (AC), postoje i LED sijalice koje rade na 12V (DC). Ovaj tip sijalica je uglavnom namenjen za rasvetne jedinice koje u sebi imaju trafo sa konverzijom na 12V.
Boje svetlosti kod LED rasvete
Toplo bela boja osvetljenja (2600K - 3000K) daje žućkastu nijansu svetlosti i preporučuje se za stambene prostorije u kojima se duže boravi. Neutralno bela boja osvetljenja (3200K - 4000K) preporučuje se za kupatila, kuhinje i radne sobe. Ova boja je najpribližnija dnevnoj svetlosti. I na kraju, hladno bela boja (4200K - 6500K) koja ima plavičastu nijansu i namenjena prostorima gde je potrebno jako osvetljenje kao što su izlozi i određeni radni prostori.
Snaga i efikasnost LED sijalica
Određivanje količine svetlosti koja vam je potrebna za određeni prostor može biti prilično kompleksno i zavisi od više faktora. Namena prostorije (stambena, radna, izložbena), vrsta i raspored nameštaja, boja u enterijeru, neki su od faktora koji direktno utiču na izbor vrste osvetljenja i određivanje potrebne količine svetlosti.
Za merenje svetlosti koju emituje izvor koristi se lumen (lm), bilo da je LED, fluorescentna, halogena ili standardna sijalica. Ovo je poznato i kao „osvetljenje" ili „svetlosni izlaz". Primera radi, standardna sijalica od 100 vati proizvede oko 1.500 - 1.700 lumena.
Vat (W) ne predstavlja meru za osvetljenost već je to mera koliko struje sijalica utroši kako bi proizvela određenu količinu svetlosti. Svaki tip svetlosnog izvora, LED, fluorescentni, halogeni ili standardna sijalica ima drugačiji odnos lumena i vati. Prema tome, lumeni se koriste za određivanje potrebne svetlosti za određeni prostor.
Dakle, ako sijalica od 100 vati proizvodi 1.500 lumena, a LED od 10 vati radi isto, 10-vatna LED sijalica je po učinku ekvivalentna 100-vatnoj klasičnoj sijalici.
U tabeli ispod prikazana je ekvivalentnost snage. Ovde se može zapaziti da odnosi lumena i vati mogu blago da variraju, čak i u zavisnosti od LED proizvoda koji su upotrebljeni za arhitektonsko osvetljenje, kao što je viseće linerano LED osvetljenje, ugrađeno LED osvetljenje ili linearno ugrađeno osvetljenje.
Tabelarni prikaz ekvivalentnosti snage (foto: Alcon Lighting)
Efikasnost predstavlja količinu lumena koju sijalica proizvodi za svaki vat koji utroši. Što je ovaj veći broj, sijalica je efikasnija. Na primer, proizvodi za osvetljenje koji imaju oznaku ENERGY STAR su visoke efikasnosti, što znači da isporučuju istu vrednosti dok koriste manje energije.
Određivanje jačine svetla u zavisnosti od vrste prostorije
Jačina osvetljenosti se meri luksom (lx) i on je jednak jednom lumenu po kvadratnom metru. Razlika između luksa i lumena je ta što luks računa površinu nad kojom se svetlosni fluks širi. 1000 lumena, koncentrisanih u površinu jednog kvadratnog metra, osvetljuju taj kvadratni metar sa osvetljenjem od 1000 luksa. Istih 1000 lumena, raširenih na deset kvadratnih metara, stvaraju prigušenije osvetljenje od samo 100 luksa.
| Vrsta prostorije | Potrebno luksa |
|---|---|
| Dnevna soba | 100-200 |
| Kuhinja uopšteno | 300-400 |
| Kuhinja - deo gde se nalazi šporet | 700-800 |
| Kuhinja - deo gde se nalazi sudopera | 700-800 |
| Trpezarija | 300-400 |
| Spavaća soba | 100-200 |
| Hodnik | 50-100 |
| Kupatilo | 700-800 |
Zahtevi za osvetljenjem variraju u zavisnosti od toga koliko i na koji način prostorija treba da bude osvetljena. Na primer, kupatilo ili kuhinja će zahtevati više svetla nego dnevna ili spavaća soba.
Lumen je jedinica merenja svetlosti. Da biste utvrdili potrebne lumene, potrebno je da pomnožite kvadraturu prostora sa luksom. Na primer, dnevnoj sobi od 10 kvadratnih metara, za koju je potrebno 100-200 luksa, potrebno je 1000-2000 lumena. Trpezarija od 10 kvadratnih metara, za koju je potrebno 300-400 luksa, potrebno je 3000-4000 lumena.
Za prosečni prostor od 25 kvadratnih metara potrebno je približno 5.000 lumena kao primarni izvor svetlosti (200 lumena x 25 kvadratnih metara). Ukoliko želite da osvetlite trpezarijski sto sa oko 300 lumena po kvadratnom metru i ako je sto 2x1m, to je 600 lumena.
Imajte na umu, da ovi brojevi variraju u zavsinosti od uslova. Ako su zidovi ili nameštaj u izrazito tamnoj boji ili ako koristite sijalice u nijansama, potrebno je dodatnih 100 lumena po kvadratnom metru. Kalkulacije su bazirane na prostorijama sa plafonima visine 2,4 metara. Naravno, sve zavisi i od ličnog afiniteta, pa tako neko želi više neko manje osvetljenu sobu pa se shodno tome izračunatim ciframa treba dodati 10 do 20%.
Štetnost LED svetla po zdravlje
Zbog svoje trajnosti i veoma niske potrošnje energije LED sijalice su veoma ekonomski i ekološki prihvatljive. LED sijalice u sebi ne sadrže štetne materijale i znatno se manje zagrevaju, pa ne postoji opasnost od pucanja.
Naravno, moramo obratiti pažnju na boju samog svetla. Nakon početne popularnosti hladno belog spektra boje, sada sve više u ponudi možemo pronaći LED svetiljke toplo belog ili žutog svetla (temperatura boje 2500K i niže). Takve LED sijalice bojom svog osvjetljenja podsećaju na sijalice sa užerenom niti i nemaju neželjene efekte koji su se javljali kod hladno belog svetla (3000K i više).
Više informacija možete potražiti u tekstu Uvod u LED osvetljenje na našem potralu.
