Vlasnici bespravnih objekata koji do sada nisu podneli zahtev za legalizaciju imaju vremena još samo sutra da prijave svoje građevine izgrađene bez građevinske dozvole nadležnim opštinskim i gradskim službama.
Naime, rok od 90 dana za podnošenje zahteva po novom Zakonu o legalizaciji ističe 29. januara, a kako kažu u Ministarstvu građevinarstva, produženja neće biti. Ako je verovati izjavi ministra građevine i urbanizma Velimira Ilića, onima koji ne podnesu prijave preti rušenje.
Oglas
Iako je odziv nelegalnih graditelja manji od očekivanog, ministar Ilić veruje da će efekat novog zakona, koji je omogućio legalizaciju kuća čak i vlasnicima koji su nelegalnom gradnjom počinili krivično delo, biti zadovoljavajući. S novim i ranije podnetim zahtevima trenutno ima oko 720.000 zahteva za legalizaciju, od kojih u Vojvodini oko 200.000, a očekuje se da će ukupan broj dostići 800.000. Ministar ocenjuje da u odnosu na 1,3 milion divlje izgrađenih objekata to i neće biti loš rezultat, posebno ako se zna da je veliki broj kuća napušten, da u njima niko ne živi i da vlasnici nisu zainteresovani za njihovu legalizaciju.
U protekla tri meseca u Beogradu, gde je, inače, divlja gradnja bila najmasovnija, za tri meseca je podneto samo 8.000 molbi, u Novom Sadu 2.000, u Nišu 600, a u Kraljevu 200. Brojni su razlozi zašto novih zahteva za legalizaciju nema više, od stare navike da se sve radi u poslednji čas do uverenja da se u urbanističkoj praksi ništa neće promeniti kao što nije ni do sada, uprkos tome što je ta oblast bila detaljno zakonski regulisana. I kada je legalizacija bila moguća uz maksimalan popust, legalizovano je samo 10 do 15 odsto objekata. Sada, kada se zna da će biti skuplja – za kuću od oko 100 kvadrata i do 1.500 evra – kada su ponovo na pomolu izbori i kada bespravni graditelji kalkulišu da bi mogli dobiti neka druga povoljnija obećanja od budućeg ministra koji će biti zadužen za tu oblast, ne treba da čudi malo zanimanje za legalizaciju.
Ministar Ilić poručuje da svi koji do 29. januara podnesu zahtev za legalizaciju ne treba da strahuju da će im kuća biti srušena sve dok se ne okonča pravosnažni postupak kojim se legalizacija odobrava ili odbija. Mirni u tom periodu mogu biti čak i oni koji su nelegalno gradili po nacionalnim parkovima, što nije dozvoljeno ni po starom ni po novom zakonu. Svoj posao su u velikoj meri završile ili su pri kraju lokalne samouprave, kojima 1. februara ističe rok za određivanje cene legalizacije. Takođe, opštine će morati da naprave popis svih nelegalno izgrađenih objekata na svojoj teritoriji, dakle, i onih napuštenih u kojima niko ne živi, da bi se kompletirao registar imovine u Srbiji.
Tapkanje u mestu
Kada je 2003. donet Zakon o legalizaciji, podneto je 368.000 zahetva, od kojih je legalizovano oko pet procenata. Nakon izmena Zakona 2006, kada je smanjen obim tehničke dokumentacije i umesto glavnog projekta je bio dovoljan samo idejni, ukupan broj podnetih zahteva popeo se na 446.392, a po dopunjenom propisu iz 2009, po kojem je od tehničke dokumentacije bio dovoljan samo geodetski snimak i tehnički izveštaj, u dodatnom roku za legalizaciju do marta 2010. predato je ukupno 618.000 zahteva, a legalizovano tek 14 procenata.
Novim izmenama Zakona 2011. omogućen je popust od čak 99 odsto na naknadu za uređenje građevinskog zemljišta za kuću od 100 kvadrata u kojoj živi četveročlana porodica i podneto je ukupno oko 700.000 zahteva, ali je 2012. Ustavni sud proglasio neustavnima odredbe koje se odnose na smanjeni obim tehničke dokumentacije i popust, zbog čega je lane donet novi propis, koji je stupio na snagu 1. novembra. On je kao poslednji rok za podnošenje zahteva odredio kraj januara ove godine.
