OIE potrebni, ali i skupi za Srbiju

12.08.2011. | G. Vlaović | Danas

Poznato je da je izgradnja obnovljivih izvora energije veoma skupa. Što je snaga proizvodnog objekta veća, to je i cena paprenija.

Zbog toga, kako bi motivisala investitore da ulažu u izgradnju obnovljivih izvora u Srbiji, država je propisala podsticajne cene za otkup struje proizvedene u takvim objektima. To znači da Elektroprivreda Srbije ima obavezu da struju dobijenu iz obnovljivih izvora energije u periodu od 12 godina otkupljuje po višim cenama. Prosečna cena po kojoj ta kompanija otkupljuje struju od proizvođača obnovljivih izvora energije iznosi u proseku 8,69 evrocenti po kilovat satu.

Poređenja radi, proizvedeni kilovat sat u hidroelektranama košta 1,1 evrocent, a u termoelektranama 2,5 evrocenti. Za ilustraciju može da posluži i primer da otkupna cena za struju dobijenu iz vetrogeneratora iznosi 9,5 evrocenti po kilovat-satu. Kada je reč o malim hidroelektranama cene su od 3,4 do 12,6 evrocenti, biomasa 7 do 11,5 evrocenti, a solarna energija 20 do 39 evrocenti.

Vojislav Vuletić, ekspert za energetiku, nije pristalica izgradnje skupih obnovljivih izvora energije u Srbiji. "Smatram da Srbija nije pogodno tlo za izgradnju nekih obnovljivih izvora energije. Recimo, vetrogeneratori su veoma skupi. I cena struje koja se dobija iz tih izvora je takođe visoka. Sa druge strane, Srbija je bogata biomasom. Ima je dosta, a ne zagađuje životnu sredinu. Stoga ne vidim razloga zašto se kod nas ne bi proizvodili briketi i sagorevali kao ugalj. To je daleko povoljnije nego graditi vetroparkove i uvoziti skupu tehnologiju iz inostranstva", objašnjava sagovornik lista Danas.

Dodaje da se Srbija nikako ne može osloniti samo na razvoj obnovljivih izvora energije i da obavezno mora da gradi i konvencionalne proizvodne pogone kao što su termoelektrane i hidroelektrane. "Svesni smo, kada dođe zima, da se mnogi stanovi i kuće dodatno greju na struju. Stoga nam u zimskom periodu nedostaje struje i moramo da je uvozimo. I to u periodu kada je najskuplja", naglašava Vuletić.

Sa njegovim mišljenjem se slaže i Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. "Nema dileme da se ne možemo osloniti samo na obnovljive izvore energije. Kada je reč o Srbiji, možemo slobodno reći da su oni treći na listi prioriteta. Na prvom mestu su svakako termoelektrane, nakon toga hidroelektrane, a potom dolaze obnovljivi izvori energije. Treba biti realan i konstatovati da izgradnja i oslanjanje na obnovljive izvore energije suviše skup projekat za siromašnu zemlju kakva je Srbija. Naravno, sa druge strane, ne samo zato što tako traži EU, nego i zarad ravnomernog elektroenergetskog razvoja Srbije, potrebno je razvijati i obnovljive izvore energije u što većoj meri. To, da još jednom istaknem, ne znači da imamo luksuz da se odreknemo izgradnje konvencionalnih izvora električne energije", zaključuje g. Rajaković.

 

 
Share |

Komentari: 0

VESTI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Koja vrsta pokrivke se nalazi na krovu vašeg objekta?
Milan 08.01.2021.
Možete li mi zamjeniti lezaj u pumpe grunst...
Zvonko 05.01.2021.
Pa godina 2020 je prosla, ja zivim na zapad...
Darko 05.01.2021.
Kada bi se odbili svi zahtevi za legalizaci...
Ivana 04.01.2021.
Idealno resenje za kucne uslove,molim vas k...
cica 29.12.2020.
Od ovih 20 do 30 postrojenja bilo bi lepo k...