Od 700.000 podnetih zahteva za legalizaciju bespravno podignutih objekata u Srbiji, rešen je tek svaki pedeseti.
Spora birokratija, visoke cene naknada i skupe arhitektonske usluge odgovorne za potpuni neuspeh u otklanjanju problema divlje gradnje.
Ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić prošle nedelje upozorio je opštine da su odredile previsoke cene za legalizaciju bespravno podignutih objekata i naglasio da će „biti direktno odgovorne ukoliko taj proces ne uspe“.
Oglas
U lokalnim samoupravama tvrde da se razlozi za sporo donošenje rešenja ne kriju ni u visokim cenama niti u neažurnosti administracije.
“Od 6.500 zahteva koliko je podneto za legalizaciju u paraćinskoj opštini, do sada je doneto 140 rešenja, dok je 850 predmeta u proceduri. Glavni razlog usporenog procesa je to što građani dugo čekaju na rešenja kod katastra, a visoki su i troškovi koje im naplaćuju geodeti i arhitekte za kompletiranje dokumentacije, što sa opštinskom administracijom nema nikakve veze. Mi jesmo jedna od prozvanih opština, zbog cene od 6.000 dinara po kvadratu u ekstra zoni, ali je sasvim paušalna ocena da je to razlog zbog koga građani oklevaju da uđu u legalizaciju”, kaže predsednik paraćinske opštine Saša Paunović.
On dodaje da je reč o ceni koja se odnosi na sam centar grada, gde su „dva bahata investitora“ podigla objekte značajno većih gabarita u odnosu na dozvolu, ali da su oni i pored visoke nadoknade, platili troškove legalizacije.
U niškoj opštini tvrde da problem nije u administraciji. Prema rečima Marije Brajić, šefa odseka za legalizaciju u tom gradu, od ukupno 23.000 predmeta, 10.000 je podneto u nekoliko poslednjih dana pred isticanje roka, a u 99 odsto slučajeva reč je o „praznim“ zahtevima.
“Za svaki od njih, služba mora da prosledi podnosiocu uputstvo šta treba da dopuni i koju dokumentaciju da priloži, a zaposleni, čiji je broj po Uredbi vlade smanjen, fizički ne mogu da savladaju taj posao. Uz to, građani teško pribavljaju potrebne papire, jer iako je tehnička dokumentacija krajnje pojednostavljena, veliki problem predstavljaju nerešeni imovinsko pravni odnosi”, kaže Brajićeva i dodaje da je u tom odeljenju do sada doneto 270 rešenja, od čega je 170 predmeta rešeno pozitivno.
U beogradskom Sekretarijatu za legalizaciju, koji je formiran početkom juna ove godine za deset gradskih opština, saglasni su sa ocenom da su nerešeni imovinsko pravni odnosi najčešći razlog za usporenu proceduru legalizacije.
“Od ukupno 187.000 zahteva koje su podneli građani 17 beogradskih opština, do sada je rešeno 1.743 predmeta, a od tog broja, 163 rešenja doneta su za područje koje „pokriva“ Sekretarijat za legalizaciju. U najvećem broju slučajeva, čak 95 odsto, zahtevi sadrže samo podatke o vlasniku i o adresi objekta, pa sada tek predstoji upotpunjavanje dokumentacije. To u velikoj meri otežavaju nerešeni imovinsko-pravni odnosi, a tek u malom procentu utvrđujemo da objekti ne ispunjavaju uslove za legalizaciju”, kaže zamenik sekretara za legalizaciju u Beogradu Dalibor Biševac.
