Novi ugao posmatranja murala u gradu dali su istraživači sa novosadskog Tehnološkog fakulteta. Naime, u okviru evropskog projekta započetog još 2011. godine, naučnici su izumeli suspenziju koja fasade, pa i bojene površine, čini samočistivim. Pomoću nje, fasade u gradu bi mogle da budu čiste i deset godina, bez obnavljanja.
Minerali iz suspenzije zvane „Hiromat“ razgrađuju sve organske nečistoće na zidu, a kad padne kiša - one se speru. To je patent naučnika Tehnološkog fakulteta koji je u upotrebi nekoliko godina, a široj javnosti postao je zanimljiv, kada su njome premazani novi murali na Grbavici.
- Površina je potpuno transparentna i onda pod dejstvom sunca te čestice se otvaraju i počne da radi ta aktivna komponenta koja vrši razlaganje organiskih polutanata - objašnjava Jonjaua Ranogajec, šefica Katedre za inženjerstvo materijala na Tehnološkom fakultetu.
Oglas
Očekuje se da će fasada biti čista narednih desetak godina, kada bi trebalo da se premaže ponovo.
- Vreme radi za nas. Nemojte misliti da ćemo sad prskati, pa će za dva dana sve to da sija, toga nema. Mora supsenzija da odradi svoju ulogu razlaganja i čišćenja i za to treba određen vremenski period. To je za one koje su već zagađene - kaže Jonjaua Ranogajec.
Čime se, osim tržišne, dolazi i do glavne uloge te inovacije - čuvanje kulturnog nasleđa. Naime, pre konkurisanja kod evropskih fondova, da bi bili sigurni u uspeh, istraživači su suspenzijom tretirali zid tunela na Petrovaradinskoj tvrđavi. Nakon očiglednih inovativnih rezultata dobili su projekat vredan tri i po miliona evra, čime se nauka stavila na raspolaganje čuvarima spomenika kulture.
- Mi mladi imamo laboratoriju sa mobilnim uređajima, gde su svi uređaji u koferima, što omogućava da nema, recimo, uništavanja fresaka, slika i uopšte oštećenja takve vrste i sa njima može da se radi na licu mesta - pojašnjava Snežana Vučetić, asistentkinja na Katedri za inženjerstvo materijala.
Ipak, da bi rad na istraživanjima finansijski opstao, suspenzija za samočišćenje fasada trebalo bi da se nađe na tržištu u svakodnevnoj građevinskoj upotrebi.
Za sada se pravi po narudžbini i to direktno kod proizvođača, preduzeća HGP, ali se na fakultetu nadaju da će svoje mesto naći i u slobodnoj prodaji.
