Mučna i dugotrajna rekonstrukcija Narodnog muzeja polako napreduje i za sada u drugoj fazi nema odstupanja od ugovorenih rokova. Tokom prve faze izvedene u 2015. godini završena je rekonstrukcija fasade i zamena stolarije na zgradi muzeja, da bi sredinom 2016. počela druga faza koja obuhvata sanaciju 11.000 kvadrata unutrašnjosti objekta. Nakon završetka druge faze Narodni muzej biće ponovo u funkciji, prilagođen savremenim standardima čuvanja i izlaganja muzejskih eksponata. Vrednost radova u ovoj fazi iznosi oko 900 miliona dinara, a rok za završetak je početak 2018. godine.
Druga faza radova podrazumeva restauraciju, sanaciju i delimičnu adaptaciju zgrade Muzeja, gde će u potpunosti biti obnovljeno preko 5000 kvadrata izložbenog prostora. Pored izložbenog prostora biće izvršena sanacija svih pratećih funkcija, pre svega prostorija za smeštaj i deponovanje eksponata, kao i odeljenja za konzervaciju, ateljea i kancelarijskog prostora uprave. Prostor će biti opremljen savremenim sistemima klimatizacije i zaštite, a u ovoj fazi potpuno je obnovljen i bakarni krov zgrade.
U prethodnoj fazi zamenjeno je preko 250 prozora, obnovljen sat na fasadi i restaurirana su velika drvena vrata na ulazima sa Trga republike i iz Vasine ulice. Unutrašnjost je vrlo reprezentativna za taj period, sa posebno istaknutim centralnim atrijumom i galerijom na prvom spratu. Najveći deo prizemlja i centralnog atrijuma obložen je raznobojnim mermerima i ukrašen livenim medaljonima raznih tematika. Svi elementi postojećeg enterijera biće restaurirani i obnovljeni, a radi poboljšanog kretanja posetilaca planirani su novi prolazi i veze među prostorijama.
Sanacijom zgrade Narodnog muzeja načinjen je veliki korak za ovu nacionalnu instituciju. Posle mnogo godina građanima će ponovo postati dostupna neverovatna riznica istorijskog blaga, i u tom smislu ovo je velika pobeda za kulturu i obrazovanje. Ipak, ovo bi trebalo da bude samo prvi korak u jednom mnogo obuhvatnijem i dugoročnijem planu. Obnova postojeće zgrade samo je bio najkraći put da Muzej proradi u najkraćem roku, ali nikako trajno ili kompletno rešenje za ovu instituciju. Iako obnovljena, sadašnja zgrada Muzeja i dalje neće biti adekvatna, pre svega zbog nedovoljno prostora za sve njegove funkcije. Površina zgrade se trenutno deli pola-pola za izložbeni prostor i prateće funkcije, dok bi u nekakvom optimumu sadašnji objekat na Trgu republike u celosti morao služiti kao izložbeni prostor.
U međuvremenu je bitno da se omogući njegovo funkcionisanje i da se završi započeta sanacija, a biće prilike da se u narednom periodu govori i o funkcionalnim problemima.
