Srbija se na putu pridruživanja Evropskoj uniji obavezala da udeo obnovljive energije do 2020. sa 23 poveća na 27 procenata. Ogroman potencijal je u biomasi i pokrenuti su projekti za njeno veće korišćenje.
Udeo biomase u energetskom bilansu Srbije je 10 i po procenata. To nije malo, ali se uglavnom koristi kao ogrev u domaćinstvima, što je neefikasno. UNDP sa Ministrstvom energetike već radi na projektima gradnje postrojenja na biomasu u šest gradova.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
Nemačka vlada kroz svoju organizaciju za međunarodnu saradnju pomaže srpskim toplanama da preorjentišu grejanje sa mazuta na biomasu.
- Radićemo sa osam opština i osam toplana. Neke od njih su Bajina Bašta, Nova Varoš i Prijepolje, Mali Zvornik i Novi Pazar. Vrlo su veliki izgledi i realne mogućnosti da već sledeće grejne sezone toplana u Bajinoj Bašti pređe na drvnu masu, a u 2017-2018. uz povoljne kredite nemačke razvojne banke KfW preći će četiri opštine – kaže Zorica Krizoli iz GIZ-a.
Analize pokazuju da je grejanje na biomasu tri do četiri puta jeftinije od gasa i mazuta a donosi i druge koristi.
- Za kilogram mazuta potrebno nam je tri kilograma drvne mase. Međutim, govorimo o energentu koji je domaći resurs koji je potpuno obnovljiv. Da je sigurnost u snabdevanju ne zavisimo od uvoza a sa druge strane obezbeđuje otvaranje novih radnih mesta jer kmpletna priprema drvne mase obavljaće se u Srbijim – kaže stručnjak Petar Vasiljević.
Cilj je da se u budućnosti više iskoristi biomasa iz poljoprivrede proizvodnje jer samo u Vojvodini ogromna količina svakodnevno propada.
