„Mreža za restituciju u Srbiji“ saopštila je da će ministarstvima finansija i unutrašnjih poslova dostaviti dokaze o propustima prilikom popisa građevinskog zemljišta, koje je omogućilo besplatni prenos državnog zemljišta vrednog nekoliko milijardi evra.
To udruženje je prethodno iznelo tvrdnje da su prilikom izrade Zakona o pretvaranju prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu, javnosti i međunarodnim institucijama dostavljene „apsolutno netačne i lažne analize efekata“ tog zakona i da je popis rađen na osnovu namerno pogrešnog upita sa neskrivenim ciljem da se izbegne popisivanje najvećeg dela državnog zemljišta.
Oglas
Ilustracija (www.pixabay.com)
Kako se navodi u saopštenju, „Mreža“ će premijeru Srbije Aleksandru Vučiću, ministrima finansija i unutrašnjih poslova Dušanu Vujoviću i Nebojši Stefanoviću, dostaviti dokumenta iz kojih se bez ikakve sumnje može utvrditi da su pojedinci iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije svesno izbegli da popišu zemljište i omogućili besplatni prenos državnog zemljišta u javnoj svojini, u korist bar tri firme.
Kao dokaz u saopštenju se navodi da je na pitanje „Mreže“ da li su prilikom izrade zakona traženi podaci u vezi sa građevinskim zemljištem u svojini „Imleka“, Autokomande i Luke Beograd, Ministarstvo odgovorilo da ni ta privredna društva nisu ušla u takozvanu kalkulaciju analize efekata zakona o konverziji. „Mreža za restituciju“ je istakla da je time celokupna javnost, dovedena u zabludu.
- Iz primljenog odgovora se može zaključiti još jedna šokantna i zabrinjavajuća činjenica da prilikom izrade analize odgovorni u Ministarstvu nisu koristili podatke o građevinskom zemljištu na teritoriji Grada Beograda, Niša i Novog Sada, koji ujedno predstavljaju i sredine sa najviše građevinskog zemljišta u javnoj svojini – navodi se u saopštenju.
„Mreža“ je navela i da se iz tih razloga „nedvosmisleno može zaključiti da predloženi zakon predstavlja kontinuitet sa organizovanim kriminalnim projektom masovne krađe građevinskog zemljišta u javnoj svojini, započetog 2005. godine, a usavršenog zakonom o planiranju iz 2009. godine, koji je do danas, sa nekoliko odluka Ustavnog suda Srbije, uspešno sprečen“.
Dodaje se i da Grad Beograd, ni posle isteka roka, nije dostavio odgovor da li su bez konverzije, navedenim kompanijama izdate dozvole za gradnju, hipoteku, opterećenje državne svojine i potom prisvajanje građevinskog zemljišta.
