- Još pre nego što je gradnja završena, kad smo obilazili zgradu, moj sin je jauknuo kako nepodnošljivo smrdi i sa majicom preko nosa istrčao na terasu. Tada smo se smejali, verovali smo, kao što su nas i posle ubeđivali, da je to samo miris novogradnje. Onda su sina u vrtiću ostala deca počela da prozivaju, a vaspitačica nas je pitala zašto ga ne kupamo. Čak i da isteraju miris, zar da vratim dete da tamo odrasta, a da strahujemo da je fenol još negde u zidovima i da nas lagano truje – pita jedna od stanarki „smrdljivih zgrada“ u novobeogradskoj Ulici Mileve Marić-Ajnštajn, privremeno „izbegla“ u iznajmljeni stan.
Imaće još vremena da odluči da li će se sa svojima vratiti kući, kao i ostalih dve stotine porodica koje su se prinudno iselile, od ukupno 220 koliko ih je zimus ušlo u dve zgrade. Gradski zavod za javno zdravlje je juče, posle nove analize vazduha, utvrdio da se u zgradama ne može boraviti zbog zagađenja i mogućih zdravstvenih posledica. I Vojnomedicinska akademija, čiji su lekari našli povišenu koncentraciju fenola u organizmima stanara, takođe je preporučila iseljavanje.
Da nisu posumnjali u prvi savet koji im je dala „Građevinska direkcija Srbije“ (GDS), koja je podigla zgrade, stanari bi još bili tamo.
Oglas
- Samo stalno luftirajte stan i proći će za najviše dve godine – tako su, kad su im u januaru uručivali ključeve, rekli iz GDS-a.
Žitelji naselja su mahom mladi bračni parovi s decom. Uzeli su kredite da bi platili kvadrat po tržišnoj ceni, od 1.290 evra, i još ih otplaćuju a ušteđevinu su potrošili na učešće i pokućstvo. Sada mnogi stanodavci neće da ih prime kad saznaju da su iz „smrdljivih zgrada“ – postali su „kužni“, označeni kao prenosnici zaraze. Nekim porodicama koje su se već preselile stanodavci otkazuju zakup.
Ako uspeju da prikriju odakle dolaze, u novi stan ne mogu prenositi nameštaj jer on i dalje zaudara. Odeći ni hemijsko čišćenje ne pomaže.
- I da se ne brinemo za zdravlje, ne znam kako da finansijski podnesemo ovu situaciju. Ako bismo raskinuli ugovor sa GDS-om, šta da radimo sa bankom? Ona sigurno neće da umesto ostatka kredita uzme stan koji se ne može prodati – kaže jedna od stanarki.
Iz GDS-a im ne saopštavaju ni šta je uzrok njihove nevolje.
- Prvo su nas ignorisali mesecima. Onda su nam rekli da, uz luftiranje, treba da stavimo i kocke zeolita – kaže Anja Perišić.
Nijedna inspekcije se ne proglašava nadležnom da utvrdi izvor fenola. Sanitarna inspekcija ima ovlašćenja samo nad javnim objektima. Ekološka nije zadužena za građevinske materijale, iz kojih fenol isparava. Građevinska inspekcija jeste nadležna nad tim materijalima, ali samo da utvrdi ispunjavaju li oni tehničke propozicije da se koriste za zidanje. Ministarstvo građevinarstva je naložilo investitoru, GDS-u, da najzad otkrije uzrok svih ovih muka i potom nađe način da se on otkloni. I tako se, kad su sve ostale državne ustanove obavile svoje a nisu saznale ništa, priča vraća na državnu ustanovu iz koje je sve krenulo – GDS, koja je zgrade podigla i za njih dobila upotrebnu dozvolu.
Oni kažu da su angažovali stručnjake koji će osmisliti mere sanacije. Ali, nejasno je kako će to učiniti kad se još ne zna šta bi tačno trebalo sanirati. Prvobitna tvrdnja GDS-a je da fenol potiče iz oplatola, premaza za zidove firme „Ekosekund“, čiji je vlasnik Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije i najveći akcionar „Nafte AD“. Atanacković se ograđuje da nije stručan za toksine i građevinske materijale i ponavlja uveravanja direktora „Ekosekunda“ da je oplatol ispravan. Ni GDS nema nijednu stručnu analizu koja bi potvrdila pretpostavku da je oplatol zaista otrovan. Bilo bi logično da su do sada unajmili stručnjake da analiziraju sve materijale u zgradama koji bi mogli biti izvor otrovnog isparenja. Takvih materijala, navode u Zavodu za javno zdravlje, ima nekoliko i svi, uz oplatol, mogu biti osumnjičeni. Od svođenja tog spiska na samo jedno ime zavise sudbine 220 porodica.
