Mostovi - Izložba radova konstuktora Viktora Markelja i arhitekte Petra Gabrijelčiča

29.09.2010.

Gradnja mostova, nastalih u saradnji konstruktora Viktora Marklja, suvlasnika preduzeća Ponting iz Maribora i arhitekte Petra Gabrijelčiča, dugogodišnjeg dekana Arhitektonskog fakulteta u Ljubljani, koji su zajedno ostvarili i prvonagrađeni konkursni projekat za novi most preko Save na Adi Ciganliji, otkriva nam više od dve decenije iskustva, sa preplitanjem znanja različitih profesija i kreativnih stvaralaca. 

Povodom stručne konferencije o novom mostu preko Save, od 1. oktobra 2010. godine biće otvorena i izložba Mostovi na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (Bulevar Kralja Aleksandra 73).

Zajedno su, ili svaki za sebe, autori koji su oblikovali seriju prostornih priča, i koji su svojim izuzetnim kvalitetom 'obeležili' mnoga mesta i lokacije, i bili nagrađeni brojnim nacionalnim i međunarodnim nagradama i priznanjima.

U arhitekturi gradnja mostova predstavlja najveću simboličku vrednost - slično kao i katedrale, opere ili muzeji. Ponte Rialto u Veneciji, Ponte Vecchio u Firenci, Ponte Coperto u Basanu del Grapi su pravi  objekti, 'kuće preko vode'. Povezuju živote dveju obala. Istovremeno su javni gradski prostori, prostori koje grad „krade” reci. Naglašavaju povezanost ivice sa ivicom, nastaju na ambivalentnosti odvojenosti i povezanosti. Pobeđujući raspon, daljinu - postaju simbol slobode.

Mostovi su raskrsnice prirodnih i kulturnih tokova,  zbližavaju ljude, važni su za razmenu ideja, izraz su razvoja društva i njegove arhitektonske i inženjerske kulture. U pejzažu su istovremeno i simboli inženjerske bravure i deo nove estetike prostora. Logikom prirodne skladnosti i konstrukcije prelaze u polje umetnosti.

Arhitekta i inženjer se pri ostvarivanju novih ideja prepliću, slično kao čelična konstrukcija koja nosi težinu mosta. Ideja jednoga je motiv za ideju drugoga. Sinhronost ta dva pola je ono što nas uduševljava - kada vidimo most koji 'grli' obale, visi u bestežinskom prostoru, kao silueta u pejzažu.

Njihovi rani projekti predstavljaju nekakav otklon od prevlađujućeg 'golog' inženjerskog pristupa mostogradnji. Prekid sa tim kontinuitetom je, osamdesetih godina, označio temeljne promene u gradnji mostova u Sloveniji. Svojim istrajnim delovanjem su uspeli u ponovnom uspostavljanju ideje o klasičnoj 'obradi' ideje mosta kao projekta, upozoravajući na izgubljene prostorne i ambijentalne veze između grada i reke.

U velikim inženjerskim projektima sarađuju tako inovativni konstruktor i dizajner, prepoznajući pejzaž kao morfološku teritoriju, u pokušaju da uspostave usaglašeno delovanje između pejzaža i tela, ulice i mosta. Noviji, visoko tehnološko koncipirani mostovi, na čijem    osmišljavaju  sarađuju, ne predstavljaju samo inženjerske inovacije - izbor tehnologije sledi celovitost ideje o mostu u pejzažu.

Spoj tehnologije i takvog načina razmišljanja, zajednički ostvaruju ideju, pogledi sa puta ili mosta na pejzaž su podjednako vredni sa pogledima iz pejzaža na most, koji postaje nerazdvojivi, sastavni deo tog istog (a novog) pejzaža.

U suočavanju sa pragmatizmom inženjerskog pristupa i logikom racionalnog izvođenja, deluje inženjer Markelj kao senzibili i inventivni “sanjar” novih konstruktivnih ideja, arhitekta Gabrijelčič kao stvaralac koji u potpunosti vlada suštinom i perspektivom pejzaža, koji zajednički obrađuju. Ta dva pogleda prožimaju ceo proces projektovanja i osmišljavanja, do konačnog rezultata koji most i ulica ostvaruju u prostoru.

Mostovi, pešački i motorni, na kojima su pri projektovanju i izvođenju sarađivali inženjer Markelj i arhitekta Gabrijelčič, arhitekture su za čoveka. Možemo ih ili preći, ali stalno prelaziti, ili samo gledati. Obojici je najbitnija duboka humanistička ideja, koja je nesumnjivo njihov prilog u okviru rada celokupnog tima odličnih inženjera kao i zahtevnih klijenata koji takve projekte prate.

Prof. mag. Peter Gabrijelčič, dipl.inž.arh.

  • rođen u Mariboru 1947. godine
  • diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Ljubljani 1973. godine
  • asistent prof. Eda Ravnikara do 1983,
  • danas redovni profesor na predmetu Urbanizam i arhitektura,
  • dekan Arhitektonskog fakulteta u Ljubljani
  • Gostujući profesor na univerzitetima u Beogradu (1990), Gracu (1990), Milanu (1993 i 1994), Birmingemu (1994), Njujorku (1995), Veneciji (1995), Trentu (1995), Oksfordu (1995), Filadelfiji (1997), Skoplju (1998), Oslu (1998), Peskari (3002), Grenoblu (1998, 2004), Barseloni (2001, 2002), Ankari (2002, 2007, 2008). Predaje na brojnim međunarodnim i domaćim kongresima.
  • Predstavio se sa samostalnim autorskim izložbama u galerijama u Njujorku (1994), Milanu (1994), Portorožu (1995), Veneciji (1995), Mariboru (1995) i Briselu (1995), Udinama (1994), Trentu (1995), Zagrebu (1996), Beču (1996), Brnu (1997), Pragu (1997), Sarajevu (1998), Budimpešti (1998), i Ljubljani (1993, 1995, 2003, 2005, 2006, 2007). Učestvovao na mnogobrojnim kolektivnim izložbama.

Nagrađeni konkursni projekti:

  • novi most na autoputu preko Mure (sa inž. Vukašinom Ačanskim), 1998, prva nagrada na republičkom konkursu
  • viseći most Verige u Boki Kotorskoj (sa inž. Vukašinom Ačanskim), 2000,  druga nagrada na međunarodnom konkursu
  • gradski most preko reke Tevere u Rimu - most kao kuća (sa arh. Đanđakomom D'Ardijem i arh. Karmen Andrijani), 2002,  jednakovredna prva nagrada na  međunarodnom konkursu
  • novi most u Kostanjevici  (sa inž. Vukašinom Ačanskim), 2002, izveden, prva nagrada na republičkom konkursu
    Majstrov dvojni most na AC u Mariboru,  2003, izveden, prva nagrada na republičkom konkursu (sa inž. Vukašinom Ačanskim)
  • most u Beogradu, kod Beške, 2004, jednakovredna prva nagrada na međunarodnom konkursu (sa inž. Vukašinom Ačanskim)
  • pešački most u novom stambenom naselju Brdo, Ljubljana (sa inž. Viktorom Markeljom),  2004, prva nagrada
  • Puhov most u Ptuju (sa inž. Viktorom Markeljom), 2004, izveden, prva nagrada na republičkom konkursu
  • novi most na autoputu preko Save u Beogradu na Adi Ciganliji (sa inž. Viktorom Markeljom), 2005, u izvođenju, prva nagrada na međunarodnom konkursu
  • Mesarski most u Ljubljani (sa inž. Viktorom Markeljom), leta 2008, druga nagrada na državnom konkursu
  • most Franca Jozefa preko Dunava u Novom Sadu (sa inž. Viktorom Markeljom i inž. Dušanom Rožičem), 2009, prva nagrada na međunarodnom konkursu
  • Novi pešački most preko Drave u Mariboru (sa inž. Viktorom Markeljom i inž. Dušanom Rožičem), 2010 , druga nagrada na međunarodnom konkursu.

NAGRADE I PRIZNANJA:

  • Borbina nagrada za najbolju arhitektonsku realizaciju u SR Sloveniji za objekt samačkog doma GP Bežigrad u Ljubljani 1985. godine
  • Nagrada Prešernovega sklada za urbanističko i arhitektonsko oblikovanje Litijsko Poljanske ceste u Ljubljani 1988. godine
  • Priznanje Salona arhitekture u Beogradu za arhitekturu mostova 1988. godine
  • Evropska nagrada ECCS za arhitekturu od čelika u Londonu za oblikovanje pešačkog mosta u Ptuju (sa inž. Marjanom Pipenbaherom) 1999. godine
  • Evropsko priznanje za planiranje, za projekat novog naselja u Sentanelu, Koroška, 2000. godine
  • Priznanje Salona urbanizma u Nišu za uređenje obale i mostova na Ljubljanici, 2005. godine
  • Nagrada Zbornice za arhitekturu i prostor Slovenije Zlati svinčnik (Zlatna olovka) 2007. godine
  • Nagrada Zbornice za arhitekturu i prostor Slovenije Platinast svinčnik (Platinasta olovka) 2008. godine
  • Nagrada TREND za vizualno stvaralaštvo, 2008. godine
  • Priznanje kompanije DRC 2008. godine

Viktor MARKELJ, univ.dipl.ing. grad. CV

  • rođen 1958. u Zgornji Bistrici, Slovenija
  • diplomirao 1982. godine na  Građevinskom fakultetu u Mariboru
  • stručni ispit 1984. godine, upisan u imenik ovlašćenih inženjera Slovenije IZS br.: G-0402
    i Inženjerske komore Srbije IKS br.: 310D197 06
  • Od 1981. do 1990. radio kao projektant u projektnom birou Gradis Maribor, a od 1990. dalje u sopstvenoj firmi Ponting d.o.o. Maribor, koju je ustanovio zajedno sa partnerom Marjanom Pipenbaherom.
  • Od 2004. radi kao viši predavač na predmetu Mostovi na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Mariboru.
  • Član je međunarodnih stručnih udruženja, IABSE (International Association for Bridge and Structural Engineering), FIB (Federation Internationale du Beton), i od 2006.  predsednik SDGK Ljubljana (Društvo građevinskih konstruktera Slovenije).

Projektant značajnijih izvedenih objekata:

  • izvedeni veći infrastrukturni objekti (vijadukti Goli vrh i Bandera, vijadukt Lešnica na obvoznici Ormoža, vijadukta u raskršću Malence, vijadukti Zlokarje i Črni Mlinar u Trojanama, most Dobra u Hrvatskoj, AC most preko Mure, vijadukt Šumljak u Rebernicama, vijadukti Lešnica i Ljubno na Gorenjski AC, ekstrados most preko Drave u Ptuju, pešački most preko Drave u Mariboru, most preko Save na HE Blanka, nadvožnjak 4-6 u raskršću Slivnica, vijadukt Lešnica na gorenjskoj AC i drugi)
  • inovacije pri projektovanju i izvođenju mostova (prva upotreba spoljnih kablova u Sloveniji, nove tehnologije gradnje objekata, upotreba novih materijala i konstrukcijskih sistema, extrados sistemi, kombinovane konstrukcije u mostogradnji, inovacije pri tehnologiji gradnje)
  • više od 100 stručnih članaka sa područja građevinskih konstrukcija u zemlji i inostranstvu
  • autor ili koautor mnogih pobedničkih i nagrađivanih rešenja na međunarodnim i nacionalnim konkursima, između ostalih:
  • most preko reke Drave u Ptuju (sa arh. Petrom Gabrijelčičem), 2004,  prva nagrada na nacionalnom konkursu
  • pešački i biciklistički most preko reke Drave u Mariboru (sa arh. Bogdanom Reichenbergom), 2004,  prva nagrada na nacionalnom konkursu
  • most preko reke Save na donjem rtu Ade Ciganlije u Beogradu (sa arh. Petrom Gabrijelčičem), 2005, prva nagrada na međunarodnom konkursu
  • most preko reke Dunav u Novom Sadu (sa inž Dušanom Rožičem i arh. Petrom Gabrijelčičem), 2008, prva nagrada na međunarodnom konkursu
  • rascep Radnička kod novog mosta preko Save u Beogradu (sa inž. Samom Medvedom i sa arh. Petrom Gabrijelčičem), 2009, jednakovredna druga nagrada (bez podeljene prve) na međunarodnom konkursu

 

NAGRADE I PRIZNANJA

  • Nagrada Inženjerske komore Slovenije za izuzetna inženjerska dostignuća, za inventivno konstruktivno rešenje i realizaciju najdužeg mosta u Sloveniji preko reke Mure na AC Vučja vas – Beltinci, novembar 2003.
  • Zlatna plaketa Univerziteta u Mariboru 2004. godine
  • Naziv Inženjer godine 2006, priznanje Društva građevinskih inženjera i tehničara Maribor za stručna dostignuća, feb. 2007.
  • nagrada Inženjerske komore Slovenije za izuzetna Inženjerska dostignuća za originalno projektantsko tehnično rešenje koje je kao projektant primenio na projektu Puhovog mosta u Ptuju, oktobar 2007.
  • Footbridge Award 2008, nagrada za najbolji pešački most na svetu u kategoriji tehnologija – srednji rasponi za objekat Studenški most u Mariboru, dodeljena jula 2008 u Portu u Portugaliji
  • Naziv počasni član Društva građevinskih inžinjera i tehničara Maribor, povodom 60-godišnjice društva, Maribor , oktobar 2008.
  • Priznanje za izuzetna inžinjerska dostignuća pri projektovanju mostova, Društvo za istraživanje cesta i prometne struke Slovenije, Ljubljana i Portorož, oktobar 2008.
  • Gradski pečat Maribora preduzeću Ponting d.o.o. za izuzetan doprinos i osvojeno prvo mesto za projekat Studenškog mosta u Mariboru, oktobar 2009.

 

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...
Dragana Tošić 27.06.2019.
Poštovani, molim Vas za kontakt firme u S...
Darko 13.05.2019.
Gondola? Zbogom Kalemegdanu u UNESCO kultur...