U pripremi su zakonska rešenja za postepeni prestanak korišćenja fosilnih goriva za grejanje u Austriji, počevši sa zabranom postavljanja kotlova na gas u novim zgradama, koja bi bila uvedena dogodine. Sistemi za grejanje na ugalj i lož-ulje će morati da se do 2035. prebace na obnovljive izvore, a 2040. je predložena kao rok za gas, piše Igor Todorović za portal Balkan Green Energy News.
.jpg)
Austrija želi celokupnu proizvodnju energije da prebaci na obnovljive izvore (Foto: Pixabay)
Oglas
U Austriji na grejanje odlazi četvrtina potrošnje gasa, izjavila je ministarka klimatske akcije, životne sredine, energetike, mobilnosti, inovacija i tehnologije Leonore Gewessler pri predstavljanju amandmana na Zakon o grejanju na obnovljive izvore. Istakla je da na kupovinu fosilnog gasa u inostranstvu, prvenstveno od Rusije, odlaze 2 mlrd EUR godišnje.
- Zamena svake grejalice na gas održivim sistemom grejanja je korak ka smanjenju zavisnosti. Svaki stan kojeg održavamo toplim koristeći održivo grejanje nas čini slobodnijima i manje izloženima na ucene. Zbog toga od 2023. treba da se obustavi grejanje na gas u novim zgradama - podvukla je Gewessler.
Po još aktuelnom planu, tu tehnologiju je trebalo zabraniti 2025. godine. Austrija više od 80% svog gasa nabavlja od Rusije.
Kada se uređaj za grejanje na lož-ulje ili ugalj pokvari, moraće da bude zamenjen sistemom na obnovljive izvore, a najkasnije 2035. svi će biti zamenjeni, stoji u predlogu. Vlada je instaliranje takvih sistema zabranila pre dve godine.
Što se tiče grejanja na fosilni gas, plan je da se ono iskoreni do 2040, a takvi sistemi mogu da se prebace i na biogas, dodala je ministarka.
Svako ko se prebaci na sisteme grejanja iz obnovljivih izvora, na primer pelet ili toplotne pumpe, ima prava na pomoć od 7.500 EUR od centralne vlade, izjavila je Gewessler. Pokrajine daju dodatne subvencije. Ministarka je podsetila da siromašna domaćinstva mogu da dobiju bespovratna sredstva koja bi pokrila celokupni trošak.
U nacionalnoj strategiji za vodonik, predstavljenoj početkom meseca, korišćenje tog goriva u automobilima i kamionima, kao i za grejanje proglašeno neefikasnim. Vlada je saopštila da namerava da do kraja decenije zameni 80% vodonika dobijenog od fosilnih goriva "klimatski neutralnim" vodonikom. Ta kategorija je šira od zelenog vodonika, koji se dobija elektrolizom uz napajanje strujom iz obnovljivih izvora.
Ovakva definicija, stoga, ostavlja prostor za korišćenje takozvanog plavog vodonika. On se proizvodi od prirodnog gasa, ali tako da se emisije ugljen-dioksida iz tog procesa zarobljavaju pre nego što dospeju u atmosferu. Ružičasti vodonik se takođe dobija tako što se cepaju molekuli vode, ali korišćenjem struje iz nuklearnih centrala, koje se smatraju klimatski neutralnim, prenosi Balkan Green Energy News.
Gewessler je upravo otkrila predloge za pojednostavljivanje postupka planiranja vetroparkova, gde je glavni cilj da se prenebregne blokada takvih projekata u saveznim pokrajinama na zapadu zemlje. U Forarlbergu, Tirolu i Salcburgu još uvek nema vetroelektrana.
Rekla je da će ubuduće investitori moći da sprovode procene uticaja na životnu sredinu i onda kada postupak zoniranja nije okončan. Dodatna ideja je da im se olakša da podešavaju svoje planove, na primer da se odluče za snažnije vetroturbine nego što su prvobitno hteli, budući da postaju isplativije.
Ovakav potez bi se poklopio s merama iz paketa REPowerEU Evropske unije za otklanjanje zavisnosti od ruskih fosilnih goriva. Ubrzavanje izgradnje solarnih parkova i vetroelektrana bi se postiglo tako što bi procedure za zaštitu životne sredine i zoniranje bile skraćene.
Važno je napomenuti da Austrija želi da celokupnu proizvodnju energije najkasnije 2030. prebaci na obnovljive izvore. Poslednja elektrana i toplana na ugalj prebačena je u rezervu pre dve godine, a Austrija nastoji da 2040. postane klimatski neutralna.
