Gradovi moraju da se prilagođavaju da bi opstali i da bi se dalje razvijali. To prilagođavanje se najčešće tiče njihovog proširenja ili sličnog prilagođavanja potrebama smeštaja stanovništva. Često se prate sociološke i ekonomske promene društva u celini, pa gradovi menjaju i prilagođavaju svoje glavne funkcije. Tako jedan grad, u toku svoje istorije, može biti u nekom periodu kulturno sedište šire okoline, a u drugom se prevashodno okrenuti svojim trgovačkim potencijalima. Od sposobnosti grada da se prilagodi, često zavisi ne samo njegov dalji razvoj, nego i sam opstanak.
Međutim, dešava se da se sam grad ne menja nego da se iz određenog razloga izmešta. To su ređi i specifični slučajevi. U poslednje vreme se u različitim krajevima sveta javljaju ideje o pravljenju ovakvih svojevrsnih "rezervnih" gradova. Kada je grad ugrožen usled nekog prirodnog fenomena, često je nemoguće na njegovom postojećem mestu bilo šta učiniti da se priroda ukroti toliko da grad bude siguran. Zato neki gradovi imaju u planu izmeštanje na druge, sigurnije lokacije.
Tokio
Razaranje i ljudske tragedije koje su pratile martovski zemljotres na japanskoj obali, snage 9,0 Rihterove skale, bili su poziv za buđenje vladinih zvaničnika koje brine ranjivost japanske prestonice u slučaju takvog događaja. Toliko su naime, zabrinuti, da vodeća Demokratska stranka razmatra planove da sagradi rezervni Tokio, 400km jugozapadno od glavnog grada.
Ovaj rezervni grad bi obezbedio smeštaj za vladu i premostio bi ekonomske gubitke ako bi katastrofa, prirodna ili druge vrste, uništila japanski najveći grad. Predloženi grad ne bi, međutim, prihvatio samo vladine zvaničnike. Planovi obuhvataju izgradnju poslovnih kula, odmarališta, stambenih kompleksa itd. Postoji čak i ponuda da se sagradi sledeća "najveća kula na svetu" u gradu koji ima složeni radni naziv: Integrisano odmaranje, turizam, posao i rezervni grad.
Tokio u širem gradskom području udomljuje skoro 25 miliona ljudi, te se mnogi pitaju kako bi predloženi grad, sagrađen za samo 200.000 stanovnika, mogao da obezbedi rezervne funkcije za japansku naprednu prestonicu.
Trenutno, na lokaciji za predloženi grad nalazi se nedovoljno iskorišćeni Itami aerodrom koji se proteže na više od 5km2. Projekat je već dobio odobravanje od Naoto Kana, bivšeg japanskog premijera, kao i od nekadašnjeg ministra turizma i industrije Banri Kaiede. Zvaničnici tvrde da bi više od 90% sredstava za izgradnju grada došlo od privatne industrije.
Nejt Berg (Nate Berg), novinar portala The Atlantic Cities pita se, verovatno opravdano, zašto ovi ili slični fondovi ne bi bili upotrebljeni da se bolje pripremi sadašnji glavni grad, ako bi se nezamislivo desilo.
Istanbul
Proletos je portal Gradjevinarstvo.rs pisao o planu turskog premijera Redžepa Erdogana (Recep Erdoğan) o izgradnji dva grada u blizini Istanbula zbog opasnosti od zemljotresa.
"Počećemo sa gradnjom dva nova grada u Istanbulu (misli se na tursku provinciju, prim. prev). Jedan od ovih gradova nalaziće se duže obale Crnog mora na evropskoj strani, a drugi na anatolijskoj strani", izjavio je u maju 2011. godine turski premijer i objasnio: "Nećemo povećati broj stanovnika sa ova dva grada. Sagradićemo ove gradove pomoću urbane transformacije i sa pripremama za zemljotres na umu. Sada smo spremni da preduzmemo korake kako bismo realizovali ove ciljeve".
Turski premijer je tada naglasio da stanovništvo koje trenutno stanuje u visokorizičnim oblastima neće biti prisiljavano da se iseli već će mu ta mogućnost biti data. Napominjući da turska vlada želi da spase stanovnike Istanbula rizika koji bi mogao da odnese hiljade života, Redžep Erdogan je rekao da je rizik od zemljotresa u provinciji Istanbul najniži na crnomorskoj obali. On očekuje da će oko 2 miliona ljudi ova dva nova grada zvati domom.
Grad koji bude izgrađen na evropskoj strani imaće velike parkove, tržne centre i kongresne hale, naveo je turski premijer.
Bankok
Velike poplave koje su se desile u Bankoku, u budućnosti bi mogle da budu samo deo neprekidnog niza budući da će klimatske promene učiniti još ranjivijom ovu prestonicu koja neminovno tone, upozoravaju stručnjaci. Ako se ništa ne promeni, "za pedeset godina veći deo Bankoka biće ispod nivoa mora", upozorava Anond Snidvongs, stručnjak za klimatske promene Univerziteta Chulalongkorn u Bankoku.
Do 2050. godine, nivo Tajlandskog zaliva porašće za 19 do 29cm, na tridesetak kilometara južno od tajlandske prestonice. Reka Menam Hao Praja (na tajlandskom: Majka voda), koja protiče kroz Bankok i koja se redovno preliva, doživeće istu sudbinu. A tom fenomenu priključuje se i poniranje metropole uzrokovano ogromnim crpljenjem podzemnih voda za industriju i za potrebe stanovništva koje danas broji 12 miliona ljudi.
Prema jednom istraživanju Svetske banke, Azijske banke za razvoj i Japanske banke za međunarodnu saradnju, prestonica Tajlanda se, od kraja sedamdesetih godina XX veka, spušta u proseku 10cm godišnje. Zahvaljujući merama vlade da se zaštite podzemne vode, ritam se usporio na manje od centimetra godišnje, a trebalo bi da dodatno usporava za 10% svake godine, potvrđuje izveštaj. Međutim, Anond Snidvongs osporava ovaj podatak i smatra da je ritam i dalje alarmantan i da iznosi od 1 do 3cm. Šta god da odgovara stvarnosti, "ne postoji mogućnost vraćanja na staro, (grad) se neće nanovo izdići", primećuje Dejvid Mekkoli (David McCauley), stručnjak Azijske banke za razvoj.
Kao rezultat toga, OECD je 2007. godine svrstala Bankok među deset svetskih gradova najrizičnijih u pogledu broja osoba i dobara koji su izloženi poplavama do 2070. godine. Svetska banka navodi, sa druge strane, da je rizik od poplava do 2050. učetvorostručen. Bankok poseduje složen sistem zaštite koji kombinuje nasipe, kanale i pumpne stanice. Ovaj arsenal nije, međutim, sprečio da milijarde metara kubnih vode koja se slila sa severa nakon izuzetno obilnog monsuna, tokom dva meseca potope više od petine grada.
Ovo se dešava, pre svega, zbog galopirajuće urbanizacije. Površina koju je potrebno braniti raste, "a voda ima manje mesta gde može da otekne", objašnjava Fransua Mole (François Molle), stručnjak u oblasti voda na Istraživačkom institutu za razvoj za koga nema nikakve sumnje da će se "Bankok nagutati vode. Jedino pitanje je kada će se to desiti". Tajland i njegova prestonica, sagrađena na plavnoj ravnici moraju, dakle, da razmisle o izmeštanju. Treba razmisliti o premeštanju nekih fabrika i drugih poslovnih jedinica koje su najugroženije. Čak i celog grada.
"Možda bi, za ljude koji žele da 24 časa dnevno i 365 dana godišnje budu na suvom, trebalo stvoriti novi grad. Ima mnogo zemlje u ovoj državi koja je već više puta tokom vekova premeštala svoju prestonicu", smatra g. Snidvongs. "Da bi ostala tu gde se nalazi, mora bolje da se zaštiti i da dosta investira narednih deset do dvadeset godina u novu odbranu", procenjuje Robert Nikols (Robert Nicholls) sa Univerziteta u Sauthemptonu, koji smatra da će katastrofa koja se desila izaizvati napokon reakciju tajlandskih vlasti.
