U okviru Rudarsko - topiničarskog basena Bor (RTB) završen je remont tehnološke linije broj 1 borske topionice, koja će omoguciti dupliranje proizvodnje anodnog bakra sa 2.000 tona u maju, na oko 4.000 tona u junu.
Remont borske topinice završen je za planiranih 20 dana i u funkciji stabilnog rada u naredne dve godine, do starta i uhodavanja nove topionice, izjavio je upravnik borske topionice Slaviša Stefanović i naveo da je remont obavljen uz pomoć 13 firmi angažovanih sa strane, a zamenu vatrostalne opeke na plamenoj peći, obavilo je 33 radnika iz "Magnohroma" iz Kraljeva.
"S obzirom na to da je ovo poslednji generalni remont pre zaustavljanja i definitivnog uklanjanja stare tehnologije, remont topionice rađen je detaljno i u povećanom obimu. Obuhvaćeni su svi agregati koji su u funkciji, počev od pripreme do rafinacije, i na njima je sanirano 80 do 90 odsto opreme. To se posebno odnosi na reaktor i plamenu peć, gde je skoro u potpunosti zamenjena opeka", objasnio je Stefanović.
Efekti remonta ogledaju se u većem kapacitetu rada agregata, kvalitetu i obimu proizvodnje, kao i poboljšanju tehnoloških parametara (veće iskorišćenje bakra, dodatno smanjenje potrošnje energenata - uglja, električne energije, vode).
U Topionici ovih dana ima oko 14.000 tona šarže, a dnevna prerada se kreće oko 800 tona.
"U maju smo proizveli više od 2.000 tona anodnog bakra, a petomesečni bilans dostigao je 13.300 tona. Rudari su nas malo ''zatrpali'' svojom proizvodnjom. Međutim, imajući u vidu 20 dana zastoja, očekujemo da ćemo sve te zalihe svesti u granice normale neophodne za siguran i bezbedan rad", kazao je upravnik borske topionice.
"Nakon remonta i prikupljanja zaliha, očekujemo izuzetno dobru junsku proizvodnju od preko 4.000 tona anodnog bakra, jer su stvoreni svi preduslovi, a i letnji meseci su mnogo povoljniji za rad", naveo je Stefanović.
Delom je remontovana i Fabrika sumporne kiseline tako da se i tamo osećaju znatna poboljšanja u radu, a preuzimaju se veće količine gasa koje su skoro na granici projektovanog kapaciteta od 100.000 kubnih metara na sat, čime se, pored povećane proizvodnje kiseline, postiže i manja emisija sumpordioksida u atmosferu.
