Podno grejanje je komforan i estetski prihvatljiviji način grejanja od radijatorskog, nema prašine i suvog vazduha pa je onima koji pate od alergija svakako primereniji.
Kao i svako drugo, i ovo ima prednosti i mane, pa ukoliko već ne postoji centralno grejanje u stanu, moglo bi da se razmisli o podnom. Jedna od prednosti je ravnomerno raspoređivanje temperature u prostoriji, koja je najbliža idealnoj.
Podno grejanje kao niskotemperaturni način zagrejavanja energetski je štedljivo i ekološko u smislu smanjene emisije štetnih gasova. Svakako nije nevažno ni to što ne trebaju nikakva grejna tela, čime se dobija na prostoru ali i lepšem izgledu, i nema dodatnih muka oko pranja radijatora što je naročito komlikovano.
Ilustracija (www.pixabay.com)
Ovakvo grejanje moguće je postaviti na gotovo svim vrstama podloga, pri čemu se građevinski radovi izvode na isti način.
Što se tiče cene, startna investicija pri ugradnji podnog grejanja možda je veća od troškova u odnosu na radijatorsko, ali je zato i ušteda tokom eksploatacije mnogo veća.
Treba računati da će biti neophodno da se stavi toplotna i hidroizolacija i da se urade svi drugi neophodni građevinski radovi, a otprilike će postavljanje podnog grejanja koštati oko 20 do 30 evra po kvadratu.
Kad je reč o radu podnog grejanja, za razliku od radijatorskog koji funkcioniše na principu konvekcije toplote i kružnog strujanja vazduha, ono isijava toplinu ravnomerno celom površinom polaganja. Zato može da se kaže da patos po kojem se hoda postaje jedan veliki, ravnomerno zagrejan radijator, na kojem površinska temperatura ne bi smela da pređe 28 stepeni celzijusa.
