Voda je vitalan resurs, ali i najveći neprijatelj građevinskim materijalima, pošto kiša, podzemne vode i površinske vode mogu izazvati brzu i veliku štetu u objektima. Rešenje leži u vodoodbijajućim građevinskim materijalima sa zaptivnim osobinama kao što su cementne kaše modifikovane sa disperzibilnim polimerskim praškovima.
Voda, u tečnom obliku ili u vidu pare, je najdestruktivniji od svih vremenskih uslova za objekte izgrađene od materijala kao što su beton, opeka i prirodni kamen. Tehnike hidroizolovanja stoga moraju sačuvati integritet, funkcionalnost i korisnost strukture u celom njenom životnom veku.
Kako bi se eliminisali svi mogući uzorci prodiranja vode, spoljašnji zidovi, krov i podrum zgrade moraju biti u potpunosti pokriveni sa hidroizolacionim materijalima. Sve hidroizolacione mere moraju biti deo celog sistema odbrane od vode i moraju delovati kao jedan sistem kako bi bile efikasne u sprečavanju ulaska vode u objekat.
Ukoliko jedna komponenta sistema propadne ili ne vrši u potpunosti interakciju sa ostalim delovima, može da se pojavi prodor vode. Moguća oštećenja, propadanja i nepotrebne popravke delova objekata mogu biti izbegnute kontrolom podzemnih voda, kišnice i površinskih voda, kao i transporta vlage u obliku vodene pare.
Tradicionalni zaptivni i hidorizolacioni sistemi uključuju bitumenozne materijale, plastične vodootporne folije i metalne trake za unutrašnju i spoljašnju primenu. Pored ovih sistema, proizvodi na bazi reaktivnih smola, disperzija, pasta i cementnih vodootpornih membrana se sada naširoko koriste za zaptivanje i zaštitu spoljašnjih strana objekata i konstrukcija protiv dejstva vode i vlage.
Cementne hidroizolacione membrane se uspešno koriste za zaštitu širokog spektra objekata i konstrukcija izloženih bilo periodičnom ili dugoročnom kvašenju, niskom hidrostatičkom pritisku i, u kombinaciji sa odgovarajućim inženjeringom, čak i visokom hidrostatičnom pritisku. Cementne membrane se koriste za hidorizolaciju vlažnih soba i rezervoara za vodu i, zbog svoje odlične otpornosti na vremenske uslove, takođe i za spoljašnju površinsku zaštitu.
Tipična primena je zaptivanje i hidroizolacije terasa, podrumskih zidova, cisterna, bazena, zidova i podova u vlažnim sobama kao što su toaleti i kupatila. Pored toga, fleksibilne cementne hidroizolacione memrane se često koriste kao zaštitni površinski premaz za konstruktivni beton ili radi zaštite konstrukcije objekata od agresivnih hemikalija.
Prednosti hidroizolacionih membrana na bazi cementa uključuju odličnu otpornost na vodu (čak i ako su izložene trajno), izuzetnu otpornost na vremenske uslove, dobru otpornost na grebanje, dobru nosivost i mnogo veću propusnost vodene pare u odnosu na većinu drugih sistema (samim tim i ne postoji opasnost od pojave plikova kada vodena para prodre kroz hidroizolacionu membranu).
Hidroizolacione kaše na bazi cementa su jednostavne za korišćenje, netoksične, obezbeđuju monolitnu, u potpunosti vezanu, bezšavnu površinu i one lako mogu biti primenjene na podlogama sa kompleksnim površinskim oblicima. Za razliku od drugih hidroizolacionih sistema, cementne hidroizolacione kaše mogu biti primenjene čak i na mokre ili vlažne mineralne površine, a njihove fizičke osobine su manje temperaturno zavisne nego što je slučaj sa hidroizolacionim materijalima na bazi bitumena.
Jednostavne cementne kaše se i dalje koriste za zaštitu od površinskih voda, ali one nisu pogodne za zaptivane protiv vode pod hidrostatičkim pritiskom. Kako bi se popravila loša adhezija, loša vodonepropusnost i ekstermno niska deformabilnost i fleksibilnost, polimer mora da se doda u sistem. Primenom specijalnih aditiva kao što su agensi za zadržavanje vode, sredstva za zgušnjavanje i reološki aditivi, u kombinaciji sa polimerskim vezivom, dobija se odlična obradivost i obezbeđuje se da je vlažno očvršćavanje primenjene kaše nepotrebno.
Kao polimerna veziva, disperzibilni polimerski praškovi su dokazali svoju vrednost. Disperzibilni polimerski praškovi su termoplastični polimeri bez plastifikatora dobijeni prvenstveno iz vinil acetata i etilena. Kada se doda voda, ove raspršivanjem sušene disperzije se „rašire“, zadržavaju sve osobine i funkcije tipične za tečnu polimersku disperziju. Kako se malter suši, fleksibilni polimerni mostovi se formiraju između krhkih mineralnih sastojaka maltera, proizvodeći polimerski film koji deluje kao organsko vezivo. To značajno poboljšava prijanjanje maltera na veliki broj različitih podloga i povećava fleksibilnost sistema.
Danas je dostupno nekoliko različitih sistema cementnih hidroizolacionih membrana ili kaša.
Standardne ili krute mineralne hidroizolacione kaše
Standardne, krute mineralne hidroizolacione kaše su polimerno modifikovani, unapred upakovani, suvo mešani malteri koji se mešaju sa vodom pre nego što se primenjuju kao kaša četkom, valjkom ili raspršivanjem ili, ako se dodaje manje vode, mistrijom. Standardne ili krute hidroizolacione kaše se mogu samo koristiti za mineralne podloge koje su stabilne, dobre i čvrste, i ako ne postoji opasnost od formiranja pukotina, pomeranja ili dimenzionalnih promena (npr. skupljanja).
Disperzibilni polimerski praškovi se koriste kao polimerno vezivo radi poboljšanja adhezije hidroizolacione membrane na različitim podlogama, radi poboljšanja njene kohezivne snage, njene fleksibilnosti, njene abrazivne otpornosti i čvrstine i, na poslednjem mestu ali podjednako važno, nepoprustivosti vode i gustine membrane.
Takve polimerske modifikovane cementne hidroizolacione membrane mogu da izdrže pritisak vode, ne samo sa pozitivne stranem već i, u ograničenom obimu i zbog njihove odlične adhezije i kohezije, sa negativne strane, ukoliko je to potrebno za neku posebnu aplikaciju. Disperzibilni polimerski prašak koji daje hidrofobni efekat je preferirana vrsta polimera koja bi trebala da bude inkorporirana u suvu mešavinu maltera.
Fleksibilne cementne hidroizolacione membrane (dvokomponentni sistemi)
Fleksibilne cementne hidroizolacione membrane su sposobne da premoste male pukotine u supstratu. Fleksibilnost takvih proizvoda veoma zavisi od odnosa polimera/cementa i, u manjoj meri, od fleksibilnosti samog polimera.
Pored toga, fleksibilnost cementne hidroizolacione membrane zavisi od uslova životne sredine kojima je izložena. Fleksibilne, cementne hidroizolacione membrane se primenjuju na podloge za koje se očekuje da će biti podložne skupljanju, vibracijama, kretanjima, opterećenjima i formiranju pukotina i podlogama koje su teške za adheziju, kao što je drvo, čelik, gazirani blokovi male težine i gips. Zbog visokog sadržaja polimera, ovi premazi imaju mali koeficijent difuzije i otporni su na hemikalije kao što su hlorid joni, sulfatni joni, ugljen dioksid i druge agresivne proizvode.
Jednokomponentne fleksibilne cementne kaše
Praksa je pokazala da je veliki nedostatak dvokomponentnim sistemima mogućnost nastanka grešaka prilikom mešanja zbog nedostatka znanja, iskustva i obrazovanja radnika u vezi sa odgovarajućim dozama tečne komponente. Pogrešne doze se mogu koristiti slučajno ili čak namerno kako bi se kratkoročno uštedeo novac.
Ukoliko je doza tečne disperzije previše mala, dobijena membrana može da ne bude vodootporna ukoliko je izložena hidrostatičkom pritisku ili će, u najmanju ruku, imati smanjenu fleksibilnost sa posledičnim neuspehom hidroizolacionog sistema. Drugi razlog za ne korišćenje dvokomponentnih sistema su teško i rizično rukovanje, teškoće vezane za logistiku i troškove, veći utrošak vremena prilikom rukovanja sa dvokomponentnim sistemima.
Zbog brojnih nedostataka modifikacije maltera sa tečnom disperzijom kao što je pomenuto gore, takozvane jednokomponentne fleksibilne cementne kaše u obliku gotovog suvo mešanog maltera se sve više koriste.
Disperzibilni polimerski praškovi se koriste, sa veoma malim temperaturama staklene tranzicije, niskim upijanjem vode i visokoj otpornosti na vodu, kako bi mogli da formulišu jednokomponentnu, fleksibilnu, cementnu hidroizolacionu kašu.
Disperzibilni polimerski praškovi su izmišljeni pre više od 50 godina u Nemačkoj. Godine 1957, nemačka hemijska grupacija Wacker je uspela da industrijski proizvede prvo praškasto vezivo kao adtiv za građevinske maltere, koje je prodavano širom sveta pod brendom VINNAPAS. Ovaj pronalazak je promenio čitav građevinski sektor, pošto je najzad omogućio proizvodnju jednokomponentnih, prethodno mešanih suvih maltera koje samo treba spojiti sa vodom na gradilištu.
Do danas, polimerski praškovi daju građevinskoj industriji ključne prednosti kao što su velike uštede u troškovima, a da ne pominjemo znatno pojednostavljenu proizvodnju i rukovanje sa malterom. Cementne zaptivne kaše ne samo da štite objekte od štete uzrokovane prodorom vode, već i od ugljen dioksida, hlorida, sulfata i kiselih kiša.
Viši troškovi takvih proizvoda, zbog visoke doze disperzibilnog polimerskog praška, se nadoknađuju sa prednostima jednokomponentnog, polimerski modifikovnog, suvo mešanog maltera koji donosi smanjenje troškova logistike i pakovanja, bezbednost i pouzdanost primene isključivanjem potencijalnih grešaka mešanja komponenti, i veću produktivnost na gradilištu.