Šta je u njemu? Gde je napravljen? Da li je proizvođač društveno odgovoran? Na ova pitanja o građevinskim proizvodima danas je mnogo lakše dobiti odgovor.
U poslednje vreme mnogo se priča o „transparentnosti“ - privlačna reč za davanje ljudima više informacija o proizvodima, finansijama, korporativnim ponašanjima i još mnogo čemu.
Čini nam se da će u skorijoj budućnosti put ka transparentnosti biti glavna tema, tako da ćemo se u ovom članku pozabaviti sa objašnjavanjem različitih formi transparentnosti i šta bi to zapravo trebalo da znači za građevinsku industriju u praksi.
Od boljih podataka do boljih proizvoda
Naravno, bolje i dostupnije informacije same po sebi ne čine neki proizvod zelenim, ali to mnogo olakšava da se vidi koliko je u stvari zelen neki proizvod. Možemo izabrati mnogo bolje odluke o kupovini kada znamo tačno šta je u proizvodu - ne samo tvrdnje proizvođača o tome čega „nema“ u proizvodu - i kada znamo stvarne uticaje proizvodnje na životnu sredinu u odnosu na alternative, a ne samo da se oslanjamo na tvrdnje trgovinskih udruženja ili samoproklamovane tvrdnje proizvođača da je neki proizvod „zelen“.
Proizvod ne može biti zelen samo zahvaljujući obilju informacija koje se dostavljaju o određenom proizvodu. Ali, transparentnost informacija nam pomaže da odlučimo koliko je i da li je proizvod zelen. To nam svakako štedi mnogo analiziranja, i cela poenta je da nam uštedi vreme.
Zašto su nam potrebne „Nutritivne etikete“ za građevinske proizvode
Nutritivne etikete omogućavaju kupcima da uporede dve kesice čipsa. Motivacija i pokret iza transparentnosti leži u želji da se traži taj nivo transparentnosti za građevinske materijale. Transparentnost građevinskih proizvoda je u poslednje vreme bila vruća tema u svetu dizajna i izgradnje.
Pionirski proizvođači poput InterfaceFLOR obeledanjuju ekološku deklaraciju proizvoda (EPD - Environmental Product Declaration). Uticajni arhitektonski biroi kao što je čikaški Perkins+Will sakupljaju i objavljuju više podataka o tome šta se zapravo nalazi u našim građevinskim materijalima (ako niste videli novu internet adresu o transparentnosti materijala biroa Perkins+Will predlažemo vam da je pogledate).
Nacrti sertifikacionog programa LEED 2012 Saveta zelene gradnje Sjedinjenih Američkih Država (U.S. Green Building Council) podržavaju podsticanje transparentnosti građevinskih materijala nudeći kredite za upotrebu proizvoda koji imaju ekološku deklaraciju proizvoda.
Kraj zelenog pranja? Pet mitova o transparentnosti proizvoda
Da li će ekološka deklaracija proizvoda zaustaviti zeleno pranje? Ne tako brzo.
Mi svi želimo da znamo više o tome odakle naši građevinski proizvodi dolaze i šta je u njima. Konačno, sa pojavom ekološke deklaracije proizvoda, mi ćemo to i saznati! Zar ne?
Obećanje koje leži iza pokreta ka transparentnosti proizvoda je veliko i mi mislimo da će ovaj trend u povoju igrati veliku ulogu u održivoj proizvodnji, projektovanju i izgradnji u narednih nekoliko godina.
Ali stvari nisu tako jednostavne kao što možda izgledaju u ovoj neistraženoj oblasti. Postoji mnogo više u ekološkoj deklaraciji proizvoda nego što se čini. I u mnogim slučajevima, postoji manje nego što se čini, takođe. Iako mnogi proizvođači naporno rade da pokažu liderstvo u pravoj transparentnosti, takođe postoji rizik od podmuklog zelenog pranja sa kojim se ranije nismo susretali.
Pet mitova o ekološkoj deklaraciji proizvoda:
- Proizvod „zarađuje“ ekološku deklaraciju proizvoda. Daleko od toga. Proizvođači plaćaju desetine hiljada evra da bi dobili deklaraciju, i činjenica da neki proizvod ima ekološku deklaraciju ne govori vam apsolutno ništa o njegovom uticaju na životnu sredinu. Morate zapravo da pročitate izveštaj da biste znali da li je proizvod ekološki prihvatljiv ili ne.
- Ekološka deklaracija proizvoda je kao nutritivna oznaka za građevinske proizvode. Kada ste poslednji put videli nutritivnu oznaku dugačku dvadeset strana na vašem čipsu? Mi smo krivi što poredimo ove dve oznake, ali ne dajte se zbuniti. Da, informacije date u ekološkim deklaracijama proizvoda moraju da slede standardni format, ali tu se sličnosti završavaju. Kao prvo, ekološke deklaracije proizvoda su potpuno na dobrovoljnoj bazi, i takođe, mi smo veoma daleko od razvoja jednostavne oznake u kojoj sve potrebne informacije možete uvideti odmah, iako postoje napori da se ona razvije.
- U ekološkim deklaracijama proizvoda radi se o nauci, a ne o marketingu. Ekološke deklaracije proizvoda su podržane sa procenama životnog ciklusa, i obe moraju biti urađene od strane trećeg lica u skladu sa ISO standardima. Ali kompanije mogu da izaberu koji njihovi proizvodi će imati ekološku deklaraciju, i mnogi će to odabrati iz marketinških razloga: nećete saznati koliko je neka kompanija sveukupno ekološki odgovorna uvidom u ekološku deklaraciju jednog proizvoda. Nasuprot tome, kompanija InterfaceFLOR radi na razvijanju ekološke deklaracije proizvoda za sve svoje proizvode - ali takve kompanije su definitivno izuzetak. Takođe možete primetiti jezik marketinga u nekim delovima izveštaja.
- Ekološke deklaracije proizvoda nabrajaju sve sastojke u proizvodu. Da, ekološke deklaracije moraju da navedu sve materijale koje proizvođač koristi - ali teško da ćete saznati šta je zapravo u tim materijalima (poput insekticida, na primer) tako što ćete pogledati deklaraciju. Radi se na razvitku zdravstvene deklaracije proizvoda koja bi mogla da popuni praznine. Jedna od stvari za koje se nadamo da će trend uvođenja ekoloških i zdravstvenih deklaracija proizvoda doneti jeste da pomogne proizvođačima da dobiju više informacija od njihovih dobavljača o potencijalnim štetnim sastojcima.
- Ekološke deklaracije proizvoda sadrže informacije o toksičnosti i ekologiji. Ekološke deklaracije proizvoda mogu delovati mnogo više obimnije nego što zapravo jesu. Iako će se procena životnog ciklusa iza ekoloških deklaracija pro-izvoda usmeriti na „ljudsko zdravlje“ i „ekološke“ efekte, ove kategorije zvuče šire nego što njihova imena to pravdaju. Što se tiče zdravlja ljudi, zdravstvene deklaracije proizvoda bi mogle da pripomognu ovde takođe.
Uspeh transparentnosti nekog proizvoda zavisi od znanja stručne javnosti u pogledu šta su to ekološke deklaracije proizvoda, a šta nisu. Kako bismo zaista mogli da računamo na transparentnost nekog proizvoda, potrebno je da razumemo šta ona donosi i na koji način ona koristi sveobuhvatnom uticaju na ljude i životnu sredinu. Put ka transparentnosti je oduvek bio put trnja. Put u kome su se preplitale interesne sfere različitih struktura. Ali, došlo je vreme da jedina važna interesna sfera na ovoj planeti budu ljudi, a sa njima i budućnost.
