Agencija za energetsku efikasnost – strategija razvoja energetike do 2015.

Loše ekonomsko i političko stanje, zajedno sa neregulisanim privredno-ekonomskim uslovima u zemlji, te zanemarivanje potreba za programima povećanja energetske efikasnosti u poslednjoj deceniji dvadesetog veka imalo je, između ostalih, sledeće posledice:

• veliku potrošnju električne energije za grejanje stambenih objekata
• nisku energetsku efikasnost u industriji uz zastarele, energetski intenzivne proizvodne tehnologije
• energetski neefikasne sisteme centralnog i gradskog grejanja
• zastarela energetska rešenja u industriji
• tehnički istrošene, energetski neefikasne i zagađujuće komunalne službe za snabdevanje energijom
• mali stepen korišćenja postojećih potencijala obnovljivih izvora energije kao i otpadne energije
• zaostajanje u korišćenju efekata spregnute proizvodnje električne i toplotne energije
• finansijski neodrživo poslovanje preduzeća za proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije zbog prodajnih cena energije koje ne odražavaju stvarne troškove proizvodnje
• nedovoljno razvijen i primenjiv energetski menadžment. u razvijenim zemljama energetski menadžment se sprovodi kao jedna od redovnih mera za povećanje energetske efikasnosti.

mr Bojan Kovačić, zamenik direktora agencije

Nesumnjivo je da, na osnovu navedenog, postoji potreba velikih ulaganja u energetski sektor radi poboljšanja i modernizacije energetske infrastrukture, kao i potreba razvoja i primene jedne sveobuhvatne politike unapređenja energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, ali je i potencijal za unapređenja veliki.

Na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike kaže se da reforma energetskog sektora Srbije, predstavlja de facto utvrđivanje nove energetske politike, u smislu definisanja ciljeva i prioriteta u okviru Strategije razvoja energetskih sektora i uloge državnih organa i energetskih subjekata u okviru nove Institucionalne organizacije energetskih delatnosti u Srbiji. Promene moraju biti u skladu kako sa privredno-ekonomskim razvojem republike, tako i sa energetskom praksom i standardima EU za zemlje kandidate za članstvo u EU. Tako shvaćena nacionalna energetska politika omogućuje subjektima energetske privrede Srbije da sagledaju prioritete u okviru srednjoročnih i dugoročnih planova/strategije razvoja odgovarajućih sektora energetike, uključujući i izvesnost uslova za privatna i strana ulaganja u nove energeske objekte u Srbiji.

Agencija za energetsku efikasnost

Za ostvarivanje ciljeva racionalne upotrebe energije i unapređenja energetske efikasnosti iz iskustva evropskih zemalja proizilazi da je, osim definisanog programa energetske efikasnosti i odgovarajuće regulative, kojom se podstiče ostvarenje navedenih ciljeva, neophodno postojanje i delovanje nacionalne Agencije za energetsku efikasnost.

Ovi instrumenti (agencija i regulativa) i selektivna finansijska podrška svim subjektima koji ulažu u tehničke mere za smanjenje potrošnje energije (po jedinici obavljene energetske usluge), doprineli su da se, čak i u zemljama u tranziciji (zemlje CJIE), primetno smanji energetski intenzitet i poveća efikasnost proizvodnje i korišćenja električne i toplotne energije u svim sektorima potrošnje energije. Finansijska podrška projektima energetske efikasnosti, omogućena je osnivanjem posebnih fondova (Fond za energetsku efikasnost), na osnovu uvođenja selektivne takse na energente/potrošače i izdvajanjem iz budžeta vlade, kao i iz stranih donacija, ako je reč o novoosnovanim agencijama. Najvažnija pouka iz zemalja sa uspešnom realizacijom programa energetske efikasnosti odnosi se na usklađivanje ciljeva nacionalnih programa energetske efikasnosti, sa finansijskom podrškom za njihovu realizaciju. Danas u svim zemljama EU, centralne i istočne Evrope postoje nacionalne agencije sa prosečnim brojem zaposlenih od 21 (Czech Energy Agency-CEA) do 1250 (The Netherlands Agency for Energy and Environment-Novem), zavisno od veličine zemlje i razvijenosti mreže sličnih institucija. Najveći broj ovakvih agencija deluje duže od 20 godina, a u većini zemalja obezbeđeno je stabilno finansiranje rada agencije i implementacije programa.

Vlada Srbije dobila je podršku Svetske banke i EU za osnivanje i finansiranje rada Agencije za energetsku efikasnost, radi organizovanog uticaja na sektore potrošnje energije i usklađivanja potrošnje sa proizvodnim mogućnostima izvora za proizvodnju električne i toplotne energije. Na predlog Ministarstva rudarstva i energetike, Uredbom vlade Republike Srbije od 30. maja 2002. godine, osnovana je nacionalna Agencija za energetsku efikasnost, čiji je pravni status potvrđen Zakonom o energetici koji je stupio na snagu 1. avgusta 2004. godine. Zakon o energetici uređuje osnivanje, poslove i početak rada agencije.

Agencija je, dakle, osnovana, da u novim okvirima rada, poslovanja i razvoja energetskih sektora Srbije priprema i predlaže programe i mere, koordinira i stimuliše aktivnosti kojima se ostvaruje racionalna upotreba energenata, kao i povećanje efikasnosti korišćenja energije u svim sektorima potrošnje prikuplja podatke o potrošnji energenata; utvrđuje prioritetne projekte, predlaže finansijsku podršku, prati efekte realizovanih projekata i u sporazumu sa nadležnim ministarstvom sarađuje sa stranim i domaćim organizacijama. Regionalni centri Agencije nalaze se u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Kraljevu.

Agencija radi na ostvarivanju ciljeva kroz realizaciju sledećih programa:

1. usaglašavanje politike energetske efikasnosti sa energetskom politikom vlade Republike Srbije;
2. povećanje energetske efikasnosti u: zgradarstvu, industriji i komunalnoj energetici;
3. podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije i tehnologija za spregnutu proizvodnju toplote i električne energije;
4. predlaganje regulative kojom se podstiče racionalna upotreba energenata i povećava efikasnost korišćenja energije.

U Agenciji postoje savetnici za oblasti na kojima se u okviru Agencije radi:

• savetnik za energetsku efikasnost u zgradarstvu
• savetnik za energetsku efikasnost u industrijskoj energetici
• savetnik za nove i obnovljive izvore energije
• savetnik za zgradarstvo na projektu unapređenja energetske efikasnosti u javnim zgradama
• savetnik za monitoring, evaluaciju i komunikacije na projektu unapređenja energetske efikasnosti u javnim zgradama
• savetnik za obuku i obrazovanje u domenu energetske efikasnosti
• savetnik za informatiku i računarstvo u domenu energetske efikasnosti

U okviru Programa energetske efikasnosti u zgradarstvu, industriji i komunalnoj energetici izrađeni su i sprovedeni brojni konkretni projekti, te ćemo neke od njih predstaviti u narednim brojevima.

Usaglašavanje politike srpske vlade sa trendovima energetske efikasnosti

Pred našom zemljom se trenutno ne postavljaju zahtevi koji će u sve većoj meri biti postavljani državama ili će ih, čak, države same sebi postavljati, u pogledu smanjivanja emisije ugljen dioksida, povećanja učešća novih i obnovljivih izvora energije u ukupnom bilansu energije i povećanja energetske efikasnosti. Ipak, neophodno je raditi na tome, i to ne samo radi približavanja Srbije EU, već i zbog značajnih ušteda u energiji, odnosno novcu, koje je moguće ostvariti.

Energetska zavisnost EU trenutno iznosi 50 odsto, dok je za Srbiju 44 odsto i smanjivanje energetske zavisnosti (količine energije koja se uvozi) upravo predstavlja dodatni motiv za postavljanje i ostvarivanje zahteva o povećanju energetske efikasnosti i većem korišćenju novih i obnovljivih izvora energije.

Što se tiče oblasti koja se odnosi na smanjivanje emisije ugljen dioksida, u toku su aktivnosti na formiranju nacionalne institucije (tela), koja će predlagati nacionalne projekte kojima bi se smanjivala emisija ugljen-dioksida za određenu količinu. U tome bi se mogao pronaći potencijal za izvesnu novčanu dobit države, jer je izvesno da će cena tone smanjene emisije ugljen dioksida rasti, kao i da neke države iz različitih razloga neće moći da smanje emisiju na svojoj teritoriji u potrebnoj količini. U tom slučaju, rešenje bi se moglo ogledati u mogućnosti da takve države kupe projekte, odnosno, potrebnu količinu smanjene emisije od druge države. Opšti cilj strateškog programa usaglašavanja politike srpske vlade sa trendovima energetske efikasnosti je da vladi Srbije obezbedi određeni broj ciljanih sredstava i mera za usmeravanje razvoja energetskog sektora u Srbiji u pravcu energetske efikasnosti.

Postoji pet različitih vrsta instrumenata politike koji se mogu koristiti za podsticanje povećanja energetske efikasnosti, koji se međusobno dopunjuju, te bi politika vlade trebalo da obuhvati sve vrste intrumenata kako bi se postigli najbolji rezultati. S tim u vezi i analogno vrstama instrumenata, neposredni ciljevi Strateškog programa jesu:

• usvajanje zakonske regulative kojom se podstiče i podržava energetska efikasnost
• korišćenje ekonomskih instrumenata, uključujući podsticajne mere za povećanje energetske efikasnosti
• povećanje obima istraživačko-razvojnih poslova koji stvaraju bazu za razvoj energetski efikasnih tehnologija i postupaka
• sprovođenje strategija informisanja, kampanja i obrazovnih aktivnosti u cilju povećanja svesti o energetskoj efikasnosti i širenja znanja o načinu ponašanja
• obezbeđenje kvalitetnijih podataka i statistike kako bi se stvorila pouzdana baza za definisanje strategija i merenje rezultata aktivnosti

U nastavku Programa su, za svaki neposredni cilj, definisani potprogrami. Drugi deo Programa jeste Plan realizacije programa, u okviru koga je prikazano Rangiranje projekata po prioritetu, dati su Postupci i uputstva za realizaciju projekta i Plan praćenja Programa.

Strategija razvoja energetike do 2015. godine

Strategija razvoja energetike do 2015. godine bila je prva strategija usvojena u parlamentu, i usvojena je 2005. godine. Osnovni prioriteti strategije jesu: tehnološka modernizacija postojećih energetskih sistema/objekata, povećanje energetske efikasnosti, veće korišćenje novih i obnovljivih izvora energije (takođe veće korišćenje novih i energetsko i ekološko prihvatljivijih tehnologija), ulaganja u nove elektroenergetske izvore sa novim gasnim tehnologijama, izgradnja novih objekata za proizvodnju električne energije. Strategiju razvoja sprovodi država preko svojih organa, među kojima značajno mesto zauzimaju Ministarstvo za rudarstvo i energetiku, Agencija za energetiku i Agencija za energetsku efikasnost.

Neke od mera sprovođenja strategije jesu: uspostavljanje sistema savremene tehničke regulative, pristupanje energetskoj zajednici zemalja jugoistočne Evrope (što je učinjeno), utvrđivanje podloga za ratifikaciju Kjoto protokola i naših obaveza koje iz njegove ratifikacije proističu, izbalansirana politika socijalne zaštite najsiromašnijih kategorija.

Program ostvarivanja strategije vlada Srbije usvojila je ove godine i on se odnosi na period do 2012. godine. Program se sastoji od 15 modula u koje, između ostalih, spadaju Energetska efikasnost i Obnovljivi izvori energije.

Programom je, takođe, predviđeno donošenje zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnom korišćenju energije, što je bilo praksa u svim zemljama u tranziciji.

Ono što je veoma značajno reći jeste da je, pored svega što nadležne institucije sprovode u oblastima o kojima je ovde bilo reči, neophodno mnogo raditi na obrazovanju i podizanju svesti građana o političkim, ekonomskim, socijalnim i ekološkim aspektima energetske efikasnosti i primene novih i obnovljivih izvora energije. Interesantan podatak je da je u Srbiji moguće otvoriti 20.000 radnih mesta u oblasti primene novih i obnovljivih izvora energije do 2012. godine.

U ovom članku su prikazana tri grafika iz Strategije razvoja energetike do 2015. godine. U narednim brojevima biće više reči o pojedinim oblastima koje su u okviru delovanja Agencije za energetsku efikasnost.

Sajt Agencije za energetsku efikasnost:
www.seea.gov.rs