„Beograd na vodi” neće biti džungla oblakodera

06.10.2014. | Daliborka Mučibabić | Politika

Novi Beograd većim delom više neće gledati na stari. Sa leve savske obale pogled će za koju godinu pucati isključivo na „Beograd na vodi”. Jer, osim kule od 220 metara, u njemu će biti niz kompleksa visine od 60, 80, 90 pa i 100 metara.

Novobeograđanima će, prema prostornom planu za budućih 1,8 miliona stambenih i poslovnih kvadrata, ostati malo mesta sa kojih će i dalje moći da vide staro jezgro grada i Hram Svetog Save. Tako se obistinila bojazan arhitekata da će „Beograd na vodi” zakloniti pogled na kulturne i istorijske spomenike jezgra grada.

– Vizure iz Novog Beograda na stari deo grada biće narušene. Ali, zaštitili smo vizure sa suprotne strane Savskog amfiteatra. Iz Kneza Miloša, na raskrsnicama sa Višegradskom, Miloša Pocerca, Vojvode Milenka i Nemanjinom ulicom, videće se reka i Novi Beograd. Takvi su bili uslovi gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture i mi smo taj minimum poštovali. Bolje je da dozvolimo visoke objekte na desnoj obali Save nego da imamo devastiran prostor kakav je sada Savski amfiteatar – objašnjava dr Nebojša Stefanović, direktor Urbanističkog zavoda Beograda, kuće kojoj je povereno da izradi prostorni plan područja posebne namene za „Beograd na vodi”.

Dozvoliti arapskom investitoru „Igl hilsu” da podigne tržni centar u produžetku Višegradske ulice i stambeni kompleks pored Starog savskog mosta bio je jedan u nizu kompromisa koje je prihvatio tim od 111 inženjera zavoda, koji je iznedrio prvi zvanični dokument o „Beogradu na vodi”.

Plan obuhvata područje od 177 hektara, od čega je 116 na desnoj, a 27 na levoj obali Save gde je zabranjena gradnja jer je zaštićena zona vodoizvorišta. Uspeli su, uveren je Stefanović, da pomire želje „Igl Hilsa” i stavove struke.

To potkrepljuje činjenicom da urbanisti nisu popustili pod pritiskom investitora da odobre što veću zgusnutost kompleksa, čime bi se dobilo više kvadrata i profita ali bi život u takvom kompleksu bio manje prijatan. Umesto toga, zavod je obavezao kompaniju Muhameda Alabara da prvi poslovni objekat bude na rastojanju od 110 metara od kule, a stambeni da se ne „primakne” na manje od 146 metara.

– Toliko rastojanje obezbediće da zgrade budu dovoljno osunčane i provetrene i da između njih ostane slobodnog prostora, da građevine ne bude „nalepljene” jedna na drugu. Dakle, „Beograd na vodi” neće biti džungla oblakodera, poput Menhetna ili Dubaija – uverava Stefanović.

Ni najviše zdanje, kula od 220 metara, neće zagaziti u rečni tok, kako je investitor prvobitno zamislio. Zidaće se na sredini između Starog savskog mosta i Gazele, u produžetku Višegradske ulice, trideset metara daleko od obale. Toliko će biti širok pojas priobalja od Brankovog mosta do sajma, rezervisan za obaloutvrdu, šetališta, biciklističke staze, zelenilo.

Parkovi će se prostirati na oko 26 hektara, a najveći deo „Beograda na vodi” zauzeće javni objekti – 14 primarnih saobraćajnica, dve škole, četiri obdaništa sa tri ogranka, Savski trg, zgrada Pošte, Železnička stanica, Beogradska zadruga, hotel Bristol, ložionica sa tornjem, fabrika kartona Milan Vapa, vatrogasna stanica...

– Investitor je bio iznenađen šta sve mora da bude u javnom vlasništvu. Zabranili smo i gradnju iznad tri kolektora koji kišnicu sa savske padine skupljaju i ispuštaju u Savu – kaže Stefanović.

Najveći izazov za urbaniste bio je kako da saobraćajnicama povežu Savski amfiteatar sa drugim delovima prestonice. Budući kompleks će, sa 17.700 stanovnika, praktično biti novi gradić u središtu Beograda. Da bi toliko ljudi moglo da prelazi u Novi Beograd a da se ne stvaraju gužve, Stari savski most će dobiti po dve trake sa obe strane – zasebne konstrukcije pripojene mostu.

Na mestu današnje tramvajske stanice pre ulaska na most iz starog grada zamišljen je kružni tok, kao i još jedan posle mosta na novobeogradskoj strani kod skretanja u Ulicu Vladimira Popovića. Treći je planiran preko puta Bigzove zgrade.

Prolaz kroz „Beograd na vodi” omogućiće savski bulevar, koji će se protezati od sadašnje autobuske stanice, ispod Gazele pa do sajma. Biće širok 40 metara, imaće po dve trake u oba smera, u sredini razdelno ostrvo širine pet metara za tramvajsku bašticu, a sa obe strane pojas zelenila od po pet metara i parkinge.

– Za saobraćajno povezivanje starog grada i Novog Beograda ostavili smo mogućnost probijanja tunela od Kameničke do Francuske ulice, ali se mora razmišljati i o tome kako vozila iz Bulevara Zorana Đinđića, koji je najopterećeniji, „sprovesti” u stari deo grada. Metro će zasigurno prolaziti ispod Savskog amfiteatra ali ovim planom on nije obuhvaćen, zato što je studija metroa na reviziji. Okretnica devet linija javnog prevoza na Savskom trgu biće ukinuta, a taj terminal premešten ispod Gazele – objašnjava Stefanović.

Veliki zahvati planirani su i pod zemljom. Da bi novi grad sa 1,8 miliona kvadrata mogao da bude opskrbljen vodom, strujom, grejanjem, gasom, kanalizacijom, moraće da se grade infrastrukturni objekti širom prestonice: dve gasovodne mreže, kolektori za fekalnu kanalizaciju, toplovodna i elektroenergetska mreža...

Do svih ovih rešenja, možda i boljih, moglo je da se dođe i međunarodnim urbanističkim konkursom da on, samo za „Beograd na vodi”, nije izbačen iz propisa. Struka je i zbog toga negodovala ali njen glas se nije daleko čuo.

– Konkurs je izostao jer su se tako dogovorili političari i investitor. Ovde je reč o projektu od nacionalnog značaja, investiciji od tri milijarde dolara za koju je u svetu teško naći novac. Mi smo idejno rešenje investitora korigovali u skladu sa našim stručnim stavovima, zakonom i uslovima 75 gradskih i republičkih institucija. Za takve korekcije sluha su imali i gradonačelnik i investitor – zaključuje Nebojša Stefanović.

Vlada usvaja prostorni plan u decembru

Vlada Srbije u junu je donela odluku o izradi prostornog plana područja posebne namene i „Beograd na vodi” proglasila projektom od nacionalnog značaja. Plan je izrađen za samo dva meseca, a do 28. oktobra biće na javnom uvidu. Javna prezentacija je 13. oktobra, a sednica komisije koja će razmatrati sve primedbe građana i institucija biće 5. novembra. Vlada bi ovaj dokument trebalo da usvoji u decembru. Plan je koštao 51 milion dinara, a novac je obezbedila Republička agencija za prostorno planiranje.

Beograda na vodi” u brojevima

  • 1.852.683 kvadratna metra ukupna površina kompleksa
  • 1.034.000 kvadrata stambenog prostora
  • 754.000 kvadrata za poslovne objekte, tržni centar, lokale, trgovine
  • 17.771 stanovnik
  • 13.169 zaposlenih
  • 6.128 stanova

Tržni centar i kula prva zdanja

Prva faza „Beograda na vodi” obuhvata izgradnju tržnog centra od 250.000 kvadrata (dva puta veći od TC „Ušće”) i poslovne kule Beograd (78.000 kvadrata) visine 220 metara. Ta dva objekta biće podignuta između Starog savskog mosta i Gazele. U planu je i zidanje stambenih zgrada (56.000 kvadrata) pored Starog savskog mosta gde je dozvoljena visina do 75 metara.

U Savamali između Brankovog mosta i zgrade Beogradske zadruge neće biti visokih objekata, a postojeća zdanja biće sačuvana. Oblakoderi od 45 do 100 metara, kolika je „Beograđanka”, dominiraće između Višegradske ulice i Starog savskog mosta. U blokovima pored sajma neće moći da budu viši od 60 metara.

Objekti koji će biti sačuvani

  • Zdanje Železničke stanice
  • Zgrada Pošte
  • Ložionica sa tornjem
  • Hotel Bristol
  • Beogradska zadruga
  • Fabrika kartona Milan Vapa
  • Park Bristol i u njemu krst sa Malog pijaca

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Gradjanin 19.10.2017.
Kinezi grade srBsku infrastrukturu za srbe ...
Vesna Ramovic 15.10.2017.
Molim Vas kolika je cena lifta za dvospratn...
Lepa 09.10.2017.
Neće dobiti dozvolu ni biti legalizovati, a...
Milena 09.10.2017.
Ozakonjeno i dosta objekata koji su gradjen...
Sada 27.09.2017.
Cijena lifta hvala