Investiranje dva procenta od svetskog BDP-a moglo bi da transformiše planetu iz »braon«, neodržive ekonomije, u planetu koja ima niske emisije ugljenika, bogatu resursima, kaže se u izveštaju Ujedinjenih nacija.
Izveštaj Towards a Green Economy: Pathways to Sustainable Development and Poverty Eradication (Prema zelenoj ekonomiji: putevi ka održivom razvoju i iskorenjivanju siromaštva) tvrdi da investiranje 1,3 triliona dolara svake godine jeste magična cifra koja bi stvarala nove, tehnološki čiste industrije, smanjila nezaposlenost, smanjila emisiju ugljen-dioksida i povećala uštedu energenata. Ali, da li je to moguće? I ako jeste, šta to praktično znači?
»Sa obzirom da dve i po milijarde ljudi živi sa manje od 2 dolara dnevno i da će do 2050. godine svetska populacija porasti za još oko 2 milijarde ljudi, jasno je da moramo da nastavimo razvoj naših ekonomija«, kaže Achim Steiner, zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i izvršni direktor UNEP-a (United Nations Enviroment Programme). »Ali ovaj razvoj se ne sme postići po svaku cenu, i mora poštovati životne sisteme na kopnu, vodi i atmosferi koji održavaju naše ekonomije, i samim tim, živote svakoga od nas«.
Po sceneriju zelene ekonomije Ujedinjenih nacija, globalna investicija od 2% svetskog bruto domaćeg proizvoda u poljoprivredu, građevinu, energetiku, ribolovstvo, šume, proizvodnju, turizam, transport, upravljenje vodom i otpadom stabilizovala bi globalne potrebe za energijom na sadašnjim nivoima do 2050. godine (40% manje nego što se sada predviđa), smanjila bi emisiju ugljen-dioksida za trećinu, povećala bi svetsku žetvu za 10% i smanjila bi potražnju vode za petinu.
Izveštaj o zelenoj ekonomiji UN kaže da će ubrzo gubici posla u nekim sektorima - na primer ribarstvo - biti neizbežni ukoliko oni ne naprave tranziciju ka održivosti.
Oglas
Ušteda u proizvodnji i distribuciji fosilnih goriva bi prema scenariju zelene ekonomije bila u proseku 760 milijardi dolara godišnje u periodu od 2010. do 2050. godine.
Prema ovom scenariju, čovečanstvo bi polako stvorilo, kakvu-takvu, održivu ekonomiju. Ali ubeđivanje svetskih moćnika da investiraju toliko novca u zelenu ekonomiju neće biti lako. Američki predsednik Obama i kineski presednik Hu Jintao, ipak, saopštavaju da će podržati ovaj plan. To ne iznenađuje, s obzirom da su Sjedinjene Američke Države potrošile 211 milijardu dolara poslednjih pet godina za zeleni sektor, dok je Kina potrošila 468 milijardi dolara.
Ipak, to nije dovoljno. Ali kako se klimatske promene u kombinaciji sa rastućim cenama goriva predviđaju u predstojećim godinama, bogate zemlje će možda najzad shvatiti da su investicije u zelenu ekonomiju ujedno i najmudrije.
Cilj zelene ekonomije nije sprečavanje rasta i prosperiteta, već spajanje sa pravim bogatstvom - reinvestiranjem radije nego korišćenjem ograničenog prirodnog kapitala i favorizovanje svih umesto nekih. Njen cilj je da globalna ekonomija prepozna međugeneracijske obaveze koja svaka nacija ima, u cilju predaje zdravog, funkcionalnog i produktivnog sveta mladim ljudima današnjice i onima koji će se tek roditi.
Od predviđenih 2% BDP-a predloženih u izveštaju, sume koje bi bile uložene u određene sektore prema današnjem BDP-u bile bi:
- Poljoprivreda - 108 milijardi dolara za efiksaniju proizvodnju, uključujući i finansiranje malih farmi
- Građevinarstvo - 134 milijarde dolara za poboljšanje energetske efikasnosti
- Energetika - preko 360 milijardi dolara za zelenije energetsko snabdevanje
- Ribolovstvo - oko 110 milijardi dolara za zelenije ribnjake, uključujući i smanjenje kapaciteta svetske flote
- Šumarstvo - 15 milijardi dolara za održivu seču šuma
- Proizvodnja - preko 75 milijardi dolara za efikasnije i zelenije proizvode
- Turizam - blizu 135 milijardi dolara
- Transport - preko 190 milijardi dolara
- Upravljanje otpadom - oko 110 milijardi dolara za efikasnije otklanjanje i recikliranje otpada
- Upravljanje vodom - oko 110 milijardi dolara za efikasnije upravljanje vodom i poboljšanje kvaliteta.
|
Izdvajamo sektor građevinarstva Građevinski sektor je najveći globalni emiter gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, sa trećinom korišćenja ukupne energije u kancelarijama i kućama. Građevinski sektor koristi malo više od trećine globalnih materijalnih resursa, uključujući 12 posto od ukupnog globalnog korišćenja vode. Prema predviđanju IPCC - Intergovernmental Panel on Climate Change (Međuvladin panel o klimatskim promenama), uticaj na klimu koji ostavlja građevinska industrija dupliraće se na 15,6 milijardi tona ugljen-dioksida do 2030. godine, ili 30 posto od ukupne emisije ugljen-dioksida. Kombinacija upotrebe postojećih tehnologija i razvoja snabdevanja obnovljivih energija prema scenariju zelene ekonomije mogla bi dramatično redukovati štetne emisije, pritom štedeti 35 dolara po toni ugljen-dioksida. Sa pravom politikom, ušteda energije od oko jedne trećine godišnje može se postići globalno u okviru građevinskog sektora do 2050. godine sa godišnjim investicijama od 300 milijardi do jednog biliona dolara. |
