Ustavni sud Srbije na sednici u četvrtak “izbrisao” je iz Zakona o planiranju i izgradnji sve odredbe koje se odnose na legalizaciju bespravno izgrađnih objekata. Sudije smatraju da sama legalizacija nije u suprotnosti sa Ustavom, ali da način, kojim je uređena zakonom, jeste. US je odložio objavljivanje te odluke u “Službenom glasniku” i time zakonodavcu ostavio rok od šest meseci da ispravi osporene odredbe i da ih usaglasi sa Ustavom. Za to vreme svi vlasnici bespravnih objekata mogu da nastave postupak legalizacije po “spornim odredbama”.
- Odluku US još nisam videla i ne mogu da je komentarišem – kaže Aleksandra Petrović, pomoćnik ministra za građevinarstvo. - U svakom slučaju, odluka US stupa na snagu tek kada se objavi u “Službenom glasniku”. Ako je tačno da je ostavljen rok od šest meseci, onda je to period u kojem ćemo morati da nađemo nova rešenja da se ne bi desila pravna praznina.
Oglas
Ministarstvo građevinarstva je inače pripremilo Nacrt zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, a javna rasprava traje do 11. decembra. Primedbe, predlozi i sugestije dostavljaju se Ministarstvu građevinarstva, a kako se očekuje, zakon bi trebalo da bude usvojen u roku od mesec dana. Naime, Ministarstvo će predložiti da se pred poslanicima Skupštine Srbije ovaj leks specijalis nađe po hitnom postupku.
Stalna konferencija gradova i opština dostavila je svoje primedbe. Prema njihovom predlogu, katastarska legalizacija moguća je za poslovne i objekte za obavljanje zanatske delatnosti, ali samo ako neto površina ne premašuje 100 kvadrata.
U obrazloženju SKGO stoji da je izvorni tekst nacrta otvarao prostor za korupciju, jer nije bila precizirana površina poslovnih i zanatskih objekata. Takođe, SKGO traži da u katastru uz upisan objekat stoji zabeležba ne samo da je uknjižba odrađena po leks specijalisu, već i da nije izdata građevinska i upotrebna dozvola i da je vlasnik obveznik plaćanja naknade za uređenje zemljišta. Tu naknadu bi vlasnici plaćali ako žele da prodaju objekat, da ga rekonstruišu ili nadzidaju.
Gradovi i opštine zalažu se i za pravnu zaštitu trećih lica, da ukoliko propuste rok za žalbu imaju od godinu do tri godine vremena da pokrenu sudski postupak za naknadu štete nastale upisom svojine na zemljištu ispod nelegalnih zdanja, koje je prethodno bilo u njihovom vlasništvu. Ipak, SKGO predlaže Vladi Srbije da pristupi izradi novog, sveobuhvatnog koncepta legalizacije, koji će podrazumevati izmene više zakona – o planiranju i izgradnji, o državnom premeru i katastru, porezu na imovinu...
|
Primedbe opština U Ministarstvu građevinarstva kažu da će neki predlozi gradova i opština biti prihvaćeni, ali ne i plaćanje naknade za uređenje zemljišta. Tom naknadom, naime, ne može da se uslovljava upis vlasništva u katastar, već gradovi i opštine svoja prava na naknadu mogu da ostvare u nekom drugom postupku. U Ministarstvu kažu da na predloženi nacrt zakona nema suštinskih kritika, da je predlog u interesu građana, koji će konačno moći svoju imovinu da stave u funkciju, a to znači i upis hipoteke. |
