Koliko do jeseni treba sagraditi novih i obnoviti oštećenih kuća u poplavljenim područjima – za sada još niko tačno ne zna. Još manje je poznato kada će početi radovi, s kojim novcem, ko će ih i na osnovu čijih projekata graditi, koliko će koštati kvadrat tih kuća, hoće li biti klasično zidane, tipske, montažne… Svi su u nekakvom iščekivanju, a pogotovo ljudi koje je pogodila nezapamćena poplava odnoseći im kuće i imovinu.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Mada je premijer Aleksandar Vučić nedavno rekao da se na svemu tome radi ne bi li se taj proces ubrzao, navodeći da su upravo procedure razlog što do sada nije „zaboden prvi ašov“, on, ipak, očekuje da će prvi radovi početi za 10 do 15 dana.
Zorana Mihajlović, potpredsednica vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture nedavno je takođe najavila da će Arhitektonski fakultet u Beogradu u saradnji sa tim ministarstvom izraditi projekte za izgradnju tipskih kuća od 60, 80 i 100 kvadrata. Ali je i obećala da više neće moći da se grade objekti na nebezbednim mestima kao što su obale reka, nedaleko od klizišta i slično.
Na pitanje novinara da li se razmatra izgradnja montažnih kuća, odgovorila je da pojedini donatori imaju svoje zahteve kao i da će se o tome razgovarati. Iznela je podatak da je prema dosadašnjim procenama potpuno uništeno između 800 i 1.200 kuća koje moraju da budu izgrađene do jeseni kako bi ti građani imali gde da žive.
I „Građevinsko-industrijska komora“ ima sličnu procenu. Prema njihovim procenama najverovatnije će biti nužno sagraditi iznova oko 1.300 kuća, a nekoliko hiljada obnoviti.
- Nove kuće gradiće se po svim propisima struke, kako bi mogle da budu osigurane – kaže Goran Rodić, potpredsednik „Građevinsko-industrijske komore Srbije“.
On kaže da najpre treba odlučiti da li će država graditi kuće ili će davati novac građanima da sami zidaju. Rodić navodi da je za izgradnju kuće u seoskoj sredini potrebno izdvojiti oko 270 do 300 evra po metru kvadratnom. U ovom trenutku je najbitnije da se obezbedi dovoljna količina građevinskog materijala kako bi obnova starih i izgradnja novih počela što pre. Ako država odluči da zida klasične kuće od blokova i maltera vremena za čekanje nema. Rodić kaže da je već trebalo naručiti građevinski materijal i dati nalog proizvođačima da povećaju proizvodnju.
- U suprotnom ako dobiju kratke rokove neće biti u stanju da ispune ono što se od njih traži. Tako trgovcima uvoznih materijala gurate novac u džepove – kaže Rodić.
Za izgradnju novih i obnovu oštećenih kuća prema proceni komore potrebno je oko 14 miliona komada cigle i blokova, milioni komada crepa, stotine hiljada kvadrata podnih obloga, desetine hiljada komada unutrašnje i fasadne stolarije, kilometri kanalizacionih, vodovodnih i elektro instalacija...
- Na obnovi kuća biće angažovana mala i srednja preduzeća, dok će velike građevinske firme raditi na obnovi infrastrukturnih zdanja. Značajan zadatak imaju i projektne organizacije koje će morati u kratkom roku da daju projekte za obnovu stambenih objekata – navodi Rodić.
