Boje za zidove - kako da odaberete boje za krečenje?

Krečenje je najlakši i najbrži način da promenite, osvežite i ulepšate prostor u kome živite i/ili radite. Zidovi su najveće površine i od odabrane boje za zidove velikim delom zavisi kakav će biti krajni efekat i izgled čitavog prostora. Zbog toga izboru boja za krečenje treba posvetiti pažnju.

Boje za zidove - kako odabrati (Foto: Depositphotos)

Sadržaj 

Kada je krečenje u pitanju, taj posao mnogi od nas rade sami - od odluke koja boja će ići na koji zid do samog krečenja. Iz tog razloga smo napisali detaljan vodič čiji akcenat je na vrstama boje za zidove, razlikama koje postoje među njima, savetima za krečenje i cenama boja na našem tržištu.

Boje za zidove - uvod

Boje za zidove služe da se zidovi očiste i zaštite i da se uz pomoć njih takoreći “oslika” čitav enterijer. Sastav boja za krečenje unutrašnjih zidova je manje-više isti. Svaka boja sadrži kao osnovne komponente vezivo, rastvarače, pigment i aditive. Od kombinacije i količine ovih komponenata zavisi i kvalitet boje. Zato se i dele prema sastavu i nameni. U odnosu na to imamo nekoliko vrsta boja za zidove koje imaju različitu pokrivnu moć, brzinu sušenja, otpornost na vodu, paropropusnost.

Boje za krečenje delimo prema sastavu na boje na sintetičkoj bazi (nitro ili uljane boje) i na bazi vode. Prema nameni na osnovne (prajmeri) i završne boje (lakovi). Prema važećoj zakonskoj regulativi na samom pakovanju boja, lakova i premaza za zidove mora da bude jasno istaknut sastav i kojoj grupi pripadaju.

Sastav boje za zidove

Pomenuli smo da se u sastavu svih boja za krečenje nalaze veziva, rastvarači, pigmenti i aditivi, a u nastavku ćemo malo detaljnije o svakoj od njih.

Aditivi igraju ključnu ulogu u određivanju karakteristika jer od njih zavise određene osobine boje. Zahvaljujući njima boja može da bude otporna na buđ ili smrzavanje na primer.

Pigmenti su ti koji određuju samu boju i ton. Razlika između kvalitetnih i manje kvalitetnih pigmenata je što one manje kvalitetne treba staviti u većoj količini da bi se dobila bolja boja za krečenje sa istom pokrivnošću. Jedan od najboljih pigmenata je titanijum – dioksid.

Veziva u bojama za zidove služe da međusobno vežu komponente i samu boju za podlogu. Mogu biti organska (prirodna i veštačka) i mineralna veziva. Mineralna su kreč, gips i cement. Organska na prirodnoj bazi su veziva životinjskog i biljnog porekla kao što su skrob, guma i lateks. Organska veziva veštačkog porekla čine dve grupe - kondenzacione i polimerazicione smole (ketonske i poliestarske smole itd.).

Nakon isparavanja rastvarača i tečne komponente u boji, veziva prelaze u čvrsto stanje vezujući pigmente i učvršćuju boju za podlogu. Na taj način čine pigment stabilnim.

Rastvarači imaju ulogu da ravnomerno rasporede supstance u boji. To su tečnosti koje pomažu da se boja za krečenje nanese na zid. Isparavaju nakon što se boja osuši pri čemu ostaju pigmenti i smole/veziva koje se međusobno vezuju za podlogu.

Rastvarači mogu biti prirodnog ili veštačkog porekla. Najpoznatiji i najčešći rastvarač prirodnog porekla je voda, a veštački aceton. Kako se sve više vodi računa o uticaju materijala na životnu sredinu i zdravlje ljudi tako se sve više boja za zidove proizvodi sa rastvaračima na vodenoj bazi.

Boje i paleta boja (Foto: Depositphotos)

Boje za zidove - vrste i tipovi

Kada se pomenu boje za zidove i krečenje zidova većina nas razmišlja o bojama u estetskom smislu. O ton karti i tome kako će boja izgledati tj. da li će se uklopiti kako smo zamislili. Ipak pre odabira same boje, tona i nijanse treba videti koju vrstu boje ćemo koristiti, o kojoj prostoriji je reč i u kakvom su stanju zidovi.

Istina da će na ovu odluku najčešće uticati budžet odnosno cena same boje za zidove, ali treba uzeti u obzir kvalitet boja, pokrivnost površina, otpornost na različite uticaje, činjenicu da li spada u perive ili još važnije ekološki prihvatljive boje.

Kod nas na tržištu u ponudi postoji više vrsta, ali su u upotrebi najčešće tri vrste boja za zidove i plafone koje se razlikuju po kvalitetu, pokrivnosti, perivosti, teksturi, mogućnosti toniranja u intezivne boje i ceni. Govorimo o tri vrste boja na vodenoj bazi koje su mogu nanositi jedna preko druge:

• akrilne boje;

• poludisperzivne boje iliti poludisperzija;

• disperzivne boje za zidove ili disperzija.

Akrilne boje za zidove

Akrilne boje su visokokvalitetne boje za zidove. Istovremeno su i najskuplje. Doduše, na duže staze gledano isplativije su i za do 40%. Akrilne boje su otpornije na habanje od poludisperzionih boja pa je i period između dva bojenja mnogo duži. Jednostavno rečeno sa akrilnim bojama nemate potrebu za čestim krečenjem.

Akrilne boje za krečenje su boje sa finom teksturom ako se nanose kvalitetnim valjkom ili potpuno glatkom kada se nanose pištoljem. Postojane su i dugotrajne - trajnost im je i do 15 godina. Imaju još jednu odličnu osobinu - paropropusnost. U prevodu zidovima "dozvoljavaju da dišu".

Karakteristike akrilnih boja

Akrilne boje su na bazi vodenog rastvarača i važe za vodoperive boje. To znači da se fleke na zidovima mogu brisati vlažnom krpom, a da se boja ne ošteti. Ipak se preporučuje se da se prvih 28 dana po nanošenju ne diraju.

Kako sadrže veliki broj pigmenata, imaju veliku pokrivnu moć - do 16m² po litru. Iz tog razloga se nanose u tanjim slojevima. Kod akrilnih boja su veziva sačinjena od sitnih čestica koje prodiru dublje na površinu zida što za posledicu ima i bolje prijanjanje boje na zidu. Karakteristično za njih je i da se brzo suše nakon nanošenja.

Akrilne boje zahtevaju dobru pripremu podloge - potrebno je gletovanje pod reflektorima 2-3 puta i fino brušenje. Da biste iz njih izvukli maksimum koji pružaju preporuka je da posao prepustite majstorima (osim ako i sami niste jedan). One su boje za fine radove - idealne da se nanesu po prvi put nakon kvaitetnog gletovanja i finog ravnanja. Kada je u pitanju ko zna koje krečenje stana, čak i kada biste da iz tamne boje vratite belu, preporuka je da ipak koristite poludisperiju ili disperziju.

Kada govorimo o toniranju, sa akrilnim bojama može se izvući gotovo svaki ton i intezitet.

Cena akrilnih boja je od 350 do 630 po litru, a pakuje se u kantama od 1, 2, 3, 5, 10 i 15l.

Poludisperzija ili disperzija? (Foto: Depositphotos)

Poludisperzija

Poludisperzivne boje poznatije kao poludisperzija su kod nas najčešće boje koje se koriste za krečenje zidova. One su najmanje kvalitetne, najjeftinije su, ali kada se sve uzme u obzir sasvim korektno "završavaju posao".

Poludisperzije nisu otporne na vodu: Na njima ne mogu da se skidaju fleke vlažnom krpom kao što mogu kod akrilnih boja i disperzija. Samim tim zahtevaju i češće krečenje, što je za one koji vole promene prilika da češće menjaju boju zidova.

Poludisperzija sa nanosi u debljem sloju. Tekstura je mat i svakako grublja nego kod akrilnih, a može da se tonira pigmentima do određenih pastelnih nijansi. Sa poludisperzijom ne mogu da se dobiju pune, jake tj. intenzivne boje.

Cena poludisperzija se kreće od 84 do 240 dinara po litru. Pakovanja su od 1, 2, 3, 5, 10, i 15l (neki proizvođači imaju kante od 14l).

Disperzija

Disperzivne boje (disperzija) su kvalitetnije od poludisperzije. Samim tim su i za nijansu skuplje. Proizvode se na bazi polimernih veziva. Po sastavu su sličnije akrilnim bojama. Otpornije su na vodu što znači da zid bojen disperzijom može da se briše finijom vlažnom krpom.

Imaju dobra hemijska i mehanička svojstva. Za razliku od poludisperzivnih boja za zidove, disperzivne boje mogu da se toniraju u velikom broju nijansi. Sušenje između nanetih slojeva kod disperzija je od 2 do 6 časova.

Zvršna tekstura ima mat efekat i varira od polu fine do grublje u zavisnosti od valjaka, gustine boje i pokrivne moći. Svakako im je tekstura grublja nego kod akrilnih boja. Upotreba guste boje i lošijih valjaka kao rezultirat ima teksturu takozvane pomorandžine kore, pa treba voditi računa pri radu sa disperzijom.

Cena disperzije kreće se od 110 do 300 dinara po litru. Pakovanja su 1, 2, 3, 5, 10 i 15l.

Ostale vrste boja za zidove

Poludisperzija, disperzija i akrilne boje za krečenje zidova su najčešće u upotrebi kod nas. To ne znači da su i jedine boje za zidove koje možete da pronađete.

Vodoperive boje

Mnogi kao dokaz kvaliteta boje za zidove navode to što je boja periva. Pomenuli smo da te osobine imaju akrilne boje i disperzije, ali osim njih u perive boje spadaju i lateks boje.

Karakteristično za boje koje je moguće prati je to što imaju više veziva i otporniji pigment. Preporuka je da se zidovi brišu kružnim pokretima vlažnom krpom ili sunđerom nešto šire nego što je sama fleka. Treba izbegavati jako trljanje, a kod baš upornih mrlja mogu da se koriste blaga sredstva za čišćenje.

Prema standardima Evropske unije postoji 5 kategorija perivosti boja.

Lateks boje imaju veliku otpornost na habanje. Najčešće se koriste u objektima javne namene poput bolnica i škola kao dekorativna zaštita zidova gde je veliki promet ljudi. Mogu da budu mat, polumat ili sjajne (saten).

Ove boje su ekološke, bez štetnih sastojaka i imaju dobru paropropusnost. Uglavnom su bez mirisa i razređuju se vodom. Vreme sušenja između im je 4-6 sati.

Adhezivne boje

Boje za zidove u kojima je vezivo lepak neotporan na vlagu. Zbog toga ove boje ne smeju da dođu u kontakt sa vlagom i svakako da nisu preporučljive za prostorije u kojima je ima kao na primer u kupatilima ili podrumima.

Ove boje su zdravije jer u sebi ne sadrže štetne aditive. Kada pak želite da promenite i prekrečite adhezivnu boju, zidove morate da ogulite da biste ih krečili nekom drugom bojom.

Silikatne zidne boje

Ove boje koriste se spolja, kao fasadne boje, vezivo im je vodeno staklo i veoma su otporne. Korišćenjem silikatnih boja na površini zidova se stvara sloj tvrdih silikata u vidu zaštite. Koriste se i za farbanje krečnih podloga. Silikatne boje su abrazivne pa treba voditi računa pri radu sa njima i obavezno koristiti zaštitnu opremu.

Krečne boje za zidove

Najzdravije boje koje se koriste isključivo unutra. Kao vezivo imaju kreč što i sam naziv kaže. Ove boje nisu vodootporne, a rad sa njima je nešto zahtevniji nego sa do sada nabrojanim bojama. Nanose se valjkom, četkama ili prskanjem, a poželjno je korišćenje prajmera koji čini razređena krečna boja - 70% krečne boje i 30% vode.

Krečenje zidova bez muke

Krečenje spada u radove koje većina nas obavlja sama, posebno ako su nam zidovi pregletovani i pripremljeni pa samo menjamo boju. Relativno je lako u zavisnosti od toga koliko ste vični sa četkom i valjkom.

Odabir boje igra najveću ulogu u izgledu prostora. Pored toga i kvalitet pokrivenosti zida. Deo u tome ima i sama površina zida odnosno koliko je zid kao podloga dobar za nanošenje boje. Mora da bude čist, bez prašine i suv.

Nanošenje boje valjkom (Foto: Depositphotos)

Koliko boje je potrebno zavisi od dimenzija prostorije. U proseku ide oko 4 litra boje na svaka 32m². U svakom slučaju izmerite svoju prostoriju pa će vam prodavac izračunati, a danas i na mnogim sajtovima imate kalkulator boja. Savet je da za svaki sliučaj kupite nešto više od potrebne količine.

Pripreme za krečenje

Pre bojenja preporučuje se podloga iliti prajmer kako bi se zidovi očistili. Prajmer ponekad nije potreban kod manje zaprljanosti i ako "ostajete" u istoj boji. Postoje dve vrste podloga - akrilna i podloga za boju.

Pre krečenja treba da se zaštite podovi i nameštaj. Najčešće se koristi najlon koji se pričvrsti krep samolepljivom trakom.

Nakon krečenja ćete svakako morati da čistite sve, ali što bolje zaštite pre, manje posla posle bojenja zidova. Dakle, bez boje, podloge, velikog i malog valjka, četke, velike kante (u kojoj se meša boja), najlona, celofana, kartona i traka ne počinjite.

Saveti za bojenje zidova

• Prvo se boje plafoni, pa zidovi, pa tek onda se postavljaju podovi, ukoliko radite nove podove. Tako se izbegava kapanje po novim podovima i slivanje boje niz sveže okrečene zidove.

• Da biste oko utičnica i prekidača obojili kako treba najbolje je da ih skinete ili bar prelepite krep trakom. Takođe, na spoj plafona i zidova stavite traku, osim ako ne bojite sve istom bojom.

• Boja se razređuje sa vodom ni preretko jer će se razlivati, ni pregusto pa da ne može da se nanese. Četka i valjak moraju da se pokvase pre bojenja i da se ukloni višak vode.

• Prvo se premažu uglovi i ivice, pa potom boje zidovi. Najbolje je da jedna osoba boji ivice i uglove, a druga zidove.

• Prvi potez uvek ide ka gore kako bi se izbeglo curenje boje niz zid. Da bi se izbeglo pojavljivanje fleka i mrlja od na primer cigareta, osim prajmera može se zid poprskati i sredstvom protiv mrlja.

• Da biste izbegli da se mučite sa flekama na stolariji, prebrišite je mokrom krpom pre krečenja kako biste fleke lakše skinuli.

• Kada pravite pauzu obavezno operite četke i valjke.

• Boja treba da se nanosi iz različitih pravaca. Prvo vertikalno, pa pod uglom od 45 stepeni naviše i naniže. Tako se bolje prekriva i izbegava da se vide stari zidovi koji nisu ravni ili dobro pregletovani.

Kako da odaberete boje za zidove

Odabir boja za zidove zavisi od toga šta volite, kolike su prostorije, koliko svetla u njima ima, kakav nameštaj imate i koja je prostorija u pitanju. Imajte na umu da je uvek lakše (i jeftinije) prekrečiti zid ako vam se boja ne dopada nego promeniti sofu, na primer.

Paleta boja za zidove (Foto: Depositphotos)

Svakako imajte na umu sledeće:

• Tamni tonovi nisu preporučljivi za male prostorije;

• Beli plafoni daju vizuelno prostoru visinu, a kada su u istoj pastelnoj nijansi kao i zidovi daju prostoru vizuelnu širinu;

• Mokri premaz izgleda tamnije od suvog, zato sačekajte da se zidovi osuše;

• Ako su zidovi ispali previše tamni dodajte belu u boju od istog proizvođača i prekrečite zid.

• Nabavite uzorke boja i to po mogućstvu što veće - bar 0,25m²;

• Pratite kako se naneseni uzorak ponaša na zidu pri različitom svetlu u toku dana ili pod veštačkim svetlom;

• Razmislite o kvalitetnijim i perivim bojama u prostorijama kao što je kuhinja gde ima dosta masnoća ili o vodootpornim bojama u kupatilu.

Gotove boje za zidove

Svaki proizvođač boje za zidove ima svoju ton kartu sa nijansama gotovih boja (paleta boja za zidove) od kojih možete izabrati onu koja vam odgovara. Boje su u ton karti raspoređene i grupisane po paletama od svetlije do najtamnije i svaka ima svoju šifru po kojoj prodavci poznaju određenu boju.

Ukoliko želite posebnu nijansu možete i da pravite boju mešanjem, a tada se preporučuje da koristite boje istog proizvođača.

Cena boje za zidove

Poludisperzija, disperzija i akrilne boje pakuju se u kantama koje su 1, 2, 3, 5, 10 i 15l. Veća pakovanja su isplativija odnosno jeftinija po litru. U tabeli je dat pregled cena bele boje za zidove po vrstama i pakovanjima dostupnim na našem tržištu. Prikazani su maloprodajni iznosi u dinarima i važe na dan objave teksta.

Za preciznije informacije o cenama kontaktirajte trgovce. 

Zaključak

Boje za zidove su najlakši i najbrži način da se prostor ulepša i osveži. Iako je većini akcenat na samoj boji u smislu estetike, nije na odmet znati i karaktersitike boja koje najčešće koristimo za krečenje zidova. Kod nas su to akrilne boje, poludisperzija i disperzija. Sve tri su ekološke, na bazi vode, a razlikuju se po karakterstikama i naravno ceni.

Poludisperzija se najčešće koristi (najjeftinija je) i u suštini završva posao sasvim korektno. Obzirom da nije periva boja potrebno je češće krečenje. Sa njom ne mogu da se dobiju jarki i intenzivni tonovi kao što mogu sa disperzijom i akrilnim bojama. Ove dve vrste su otpornije i vodoperive, a akrilne najpostojanije i dugotrajnije što i njihova cena govori. Za akrilne je potrebna i dobra kvalitetno pripremljena podloga.

U svakom slučaju bojenje zidova zahteva čistu i suvu podlogu, najbolje kad je pripremljena i izgletovana, a preporuka je i da se pre nanošenja boje na zidove nanese prajmer da očisti zidove. Kako krečenje većina radi sama treba ispoštovati savete iskusnih majstora i procedure koje smo naveli, jer ipak od zidova velikim delom zavisi estetika čitavog prostora.