Plastične flaše su jedne od najčešćih vrsta plastičnog otpada, pa je u interesu svih da se pronađe što više načina da se reciklira i ponovo upotrebi. Imajući to u vidu, istraživači sa National University of Singapore (NUS) razvili su jeftiniji način pretvaranja takvih flaša u vrlo korisni aerogel.
Prvi aerogel napravljen od plastičnih flaša (foto: National University of Singapore)
Pod vođstvom docenta Hai Minh Duong i profesora Nhan Phan-Thien, NUS tim je započeo istraživanje sa flašama od najčešće korišćenog materijala polietilena tereftalata (PET). PET se odvaja u vlakna, koja se tada oblažu silicijumom. Odatle, proizvodni proces postaje prilično složen, ali u suštini uključuje hemijsko tretiranje vlakana, tako što ih proširuje, a zatim isušuje.
Rezultat je laki, porozni, fleksibilni i izdržljivi aerogel koji je prvi na svetu materijal dobijen od PET-a i ima potencijalno veliku primenu.
Prvi aerogel napravljen od plastičnih flaša (foto: National University of Singapore)
Ako se, na primer, premazuje sa različitim jedinjenjima iz metil grupe, može da apsorbuje prosečnu naftu do sedam puta efikasnije od drugih komercijalno dostupnih sorbentnih materijala. Takođe se može koristiti za toplotnu ili zvučnu izolaciju u zgradama ili (kada je premazan jedinjenjem iz aminske grupe) kao filter koji zadržava čestice prašine i ugljen-dioksid u višekratnim zaštitnim maskama za lice. Istraživači dodatno razmatraju površinske modifikacije koje bi dozvolile materijalu da „zarobi“ otrovne gasove kao što je ugljenmonoksid.
Prvi aerogel napravljen od plastičnih flaša (foto: National University of Singapore)
Možda bi njegova najbolja upotreba bila za zaštitnu izolaciju vatrogasnih odela. Kada je materijal obložen hemijskim sredstvima za zaštitu od požara, u stanju je da izdrži temperature do 620°C, sudeći prema NUS-u, što je sedam puta više u odnosu na konvencionalne izolacione materijale koji se obično koriste za takve odevne predmete. Aerogel je težak samo oko 10 procenata u odnosu na ove materijale, a takođe je i mekši i fleksibilniji.
NUS je patentirao tehnologiju i sada traži partnere za pomoć u komercijalizaciji. Rad o istraživanju nedavno je objavljen u časopisu „Colloids and Surfaces A“.
