Sandia National Laboratories je otkrila svoje planove za projekat „Segmented Ultralight Morphing Rotor“ (SUMR) ekstremnih razmera. Turbine karakteriše to da se sklapaju pri udaru jakog vetra i napravljene su za ekstremne uslove na jednoj ofšor farmi.
Većina trenutnih vetrenjača u SAD-u proizvodi između 1 i 2 MW snage koristeći lopatice oko 50 metara dužine, dok su najveći komercijalno dostupni modeli sposobni za proizvodnju samo 8 MW sa lopaticama od 80 metara. Sandia planira da svoje lopatice napravi mnogo veće, dva i po puta veće od bilo kog konkurenta, proizvodeći 50 MW snage.
Naravno, kada se pravi toliko velika vetrenjača, postoje i značajni izazovi koji se trebaju prevazići. Proizvodnja i transport elise ogromnih razmera je skup i logistički teško izvodljiv. Da bi se to prevazišlo, nove lopatice mogu da se proizvode u segmentima, da bi se smanjili troškovi i lakše transportovali.
Novi projekat takođe stavlja turbinu niz vetar samog tornja, pre nego u položaju konvencionalnog dizajna. Pri udaru i duvanju jakog vetra, lopatice bi se sklopile kako bi se izbegla oštećenja na njima i nakon toga ponovo otvarale da bi povećale proizvodnju energije nakon što se vreme smiri.
Dizajn je inspirisan na način kojim se palme kreću kada je olujno vreme. Trup je izgrađen iz delova sa nizom cilindričnih školjki koje su u stanju da se saviju pod vetrom bez ugrožavanja da će se neki od segmenata polomiti ili pući.
Ovakve vrste turbina mogle bi da imaju veliki uticaj na proizvodnju „zelene“ energije. Istraživanje je finansiralo Odeljenje za projekte unapređenja energetskog programa Department of Energy's (DOE) Advanced Research Projects Agency Energy program i oni mogu da obezbede da se ostvari plan da se do 2030. godine, 20 odsto energije u zemlji dobija od energije vetra.
„SAD ima veliki energetski potencijal, ali ofšor postrojenja su skupa, tako da su potrebne veće turbine koje će „uhvatiti“ tu energiju po pristupačnoj ceni“, rekao je glavni dizajner na projektu Todd Griffith.
