Prepoznatljive zgrade i eksperimentalna gradnja su drugi po veličini grad u Holandiji transformisali u destinaciju svetske klase kada su u pitanju inovacije u arhitekturi, međutim lokalne arhitekte imaju još mnogo toga da kažu.
U poslednje dve godine, Roterdam je dobio nekoliko velikih građevina, od kolosalnog MVRDV-ovog tržnog centra do OMA-vine kule „De Rotterdam“ hotela i poslovnog bloka pa sve do Benthem Crouwel-ove nove železničke stanice.
Takođe je postavljeno kao čvorište za nove građevinske tehnologije, kao dom za firme koje eksperimentišu sa različitim vrstama arhitekture, robotskim konstrukcijama, energijom vetra, inovacijama u osvetljenju i 3D štampanjem.
I sve ovo uprkos tome što je ovaj grad bio jedan od najviše bombardovanih u toku Drugog svetskog rata kada je i najveći deo centra grada bio u ruševinama i drastično smanjen.
„Amsterdam je grad prošlosti, Roterdam je grad budućnosti.“
„Grad je doživeo neverovatan preokret u poslednjih 20 godina, i arhitektura je odigrala veliku ulogu u svemu tome“, rekao je Reinier de Graaf, koji je odrastao u Roterdamu i partner je u firmi OMA, koju je osnovao Rem Koolhaas i koja se nalazi u gradu od njenog osnivanja tj. od 1975. godine.
„Postaje centar za arhitekturu“, rekao je za Dezeen.
MVRDV-ov suosnivač Jacob van Rijs – takođe stacioniran u Roterdamu – sve ovo podržava. „Ovo privlači pažnju“, rekao je za Dezeen. „Nova arhitektura je prisutna duže vreme, ali sada je spoljašnji svet i ostali ljudi vide, pa je Roterdam u centru pažnje.“
„Roterdam je uvek bio iza Amsterdama“, dodao je. „Ali ljudi sada vide da je tu i drugi grad koji je prilično zanimljiv. Zaista smo ponosni na to i ljudi osećaju taj optimizam.“
Novootkriveni status Roterdama kao grada budućnosti je potvrdilo njegovo uključivanje na Lonely Planet-ovu listu top 10 gradova koje treba posetiti u 2016. godini, gde je opisan kao prava galerija na otvorenom moderne, postmoderne i savremene gradnje.“
„Postoji tradicija u inovativnoj arhitekturi u Roterdamu i to je ono što je grad marketinški iskoristio, “, rekao je Duzan Doepel, još jedan arhitekta iz Roterdama.
„Amsterdam je grad prošlosti, Roterdam je grad budućnosti, i to je ono na šta možemo da računamo“, rekao je za Dezeen.
Doepel je emigrirao iz Južne Afrike u Holandiju da bi radio za MVRDV, i liberalni pristup arhitekturi u gradu ga je zadržao i tu je našao svoj dom.
On i njegov kolega takođe arhitekta Eline Strijkers osnovali su 2007. godine svoju firmu Doepel Strijkers, i prošle godine su predstavili projekat za veliku kružnu vetroturbinu koja je ujedno i stambeni objekat i hotel na obali Roterdama.
Uprkos tome što je daleko ispred trenutne tehnologije, predlog ima podršku gradske uprave. Doepel smatra da je podrška bila ključna u uspostavljanju Roterdama kao centra za projektovanje u budućnosti.
„Ovde se dešava puno inovativnih događaja, i to je bez presedana i teško je osporiti“, dodao je. „Pitanje je samo kako osigurati da se projekti ovde zadrže i realizuju.“
Za vreme Drugog svetskog rata tokom bombardovanja 1940. i 1943. godine, grad je izgubio više od 26.000 kuća i više od 6.000 drugih objekata. Dakle, za razliku od Amsterdama ili Haga, postoji vrlo malo stare arhitekture ali se ona čuva i poštuje u Roterdamu.
„Postoji toliko inovativnih događaja ovde i to je bez presedana.“
Usled nedostatka istorijskog konteksta, De Graaf je grad transformisao u poligon za nove stilove gradnje, sa ranim radikalnim primerima uključujući Piet Blom-ove „Cube Houses“, izgrađene 1977. godine, i Marcel Breuer De Bijenkorf-u robnu kuću iz 1957. godine .
"Ovde se može eksperimentirati, jer nema toliko toga što se može upropastiti", objasnio je De Graaf. "Kada radite u istorisjkom gradu kao što je Venecija, Amsterdam ili St Petersburg, tamo su ljudi vezani za svoj grad i to sa pravom, jer iza arhitekture stoje vekovi istorije.“
„Ali u Roterdamu, moda u arhitekturi se menja na svakih 10 godina“, dodao je on. „To je ekologija sukcesivnih arhitektonskih uverenja, i u skupu tih osuda – koliko god čvrsti bili - naravno, postoji određeni stepen improvizacije.“
De Graaf je nedavno završio „Timmerhuis“ – građevinu mešovite namene od ozumbovanog čelika i staklene struktura, u kojem je smešten muzej, gradska kancelarija, stanovi, prodavnice i restorani.
„Zgrada je ogledalo sadašnjeg gradskog improvizovanog stanja“, rekao je on. "Nije bilo preovlađujućeg konteksta za to kako treba raditi stvari, imali smo ogromnu slobodu da radimo po svome, iako je to naš rodni grad, tako da je moralo ispati dobro!“
U međuvremenu, Van Rijs je potpomognuo trenutnom uspehu Roterdama na inicijativu Vlade da se prodaju stare rujnirane kuće po niskim cenama, i da sporazumno novi vlasnici ulože određenu svotu novca za renoviranje.
„Mogli biste da dobijete kuću za malu količinu novca, pretvoriti je u nešto posebno, a onda se naći u komšiluku sa puno ljudi koji su učinili istu stvar“, objasnio je on. „To je ohrabrilo ljude koji bi inače napustili grad, da ostanu, a mnogo je više interesa kada se živi u gradu.“
Nakon uspeha Markthal, Van Rijs firma radi na još jednom projektu u Roterdamu – umetničko delo u obliku činije, Muzej „Boijmans Van Beuningen“ sa ogledalima u eksterijeru i baštom sa skulpturom na krovu.
„Roterdam nikada nije zvanično proglašen i brendiran kao „grad arhitekture“ ali se može reći da to jeste u ovom trenutku ", dodao je on. „Pre 10 godina Amsterdam je bio grad arhitekture, međutim sada je to Roterdam."
„Možete eksperimentirati, jer nema toliko toga što se može upropastiti i pokvariti.“
Osvežavanje tržišta nekretninama nije samo inicijativa Vlade za doprinos ekonomskom rastu.
U 2002. godini je grad dobio brodogradilište od Drydock Company i pretvorio ga u „RDM Rotterdam“ - inovativni kamp za smeštaj studenata Rotterdam University of Applied Sciences.
RDM-ov cilj je da postane centar stručnosti za širok spektar novih tehnologija. Na primer, projektna firma Studio RAP je skoro gradila građevinu od 130 metara kvadratnih pomoću robota, dok je dizajner Jorge Bakker testirao prototip za plutajuću šumu.
Grad je takođe na meti brojnih pionira koji žele bi doprinesu arhitekturi u Roterdamu, spajanjem sa dizajnom koji su već uspostavili Richard Hutten, Joep van Lieshout i Jurgen Bey u gradu.
Među njima je bio i dizajner Daan Roosegaarde, koji je radio na brojnim vizionarskim idejama, uključujući „put svetla na kraju tunela“ (glow-in-the-dark roads) i „toranj za prečišćavanje smoga“ (smog-purifying tower).
Među njima je bio dizajner Daan Roosegaarde, koji je radio na mnogobrojnim vizionarskim idejama uključujući i „toranj za prečišćavanje smoga“ (smog-purifying tower).
„Mi smo u potrazi za kretanjem i Roterdam nas kontaktira vrlo konkretno“, rekao je osnivač Studio Roosegaarde Dezeen.
„Roterdam je grad sa najviše hrabrosti i radoznalosti u istraživanju novog sveta.“
Firma Roosegaarde je instalirala prvi prototip svog „Smog Free Tower“ u okviru svoje nove kancelarije u Roterdamu. On smatra da će projekti kao što je ovaj biti ključni u postavljanju ugleda i temelja grada kao centra za tehnologiju.
„Za mene to nije samo izgradnja više objekata, već dodavanje još jednog sloja informacija i iskustva gradu", dodao je on. "Na primer, zašto se ne mogu sva postojeća ulična svetla povezati jednostavnim senzorima, tako da se pale kada hodate ulicom, a isključuju kada niste tu? To su nove vrste standarda o kojima govorimo“.
Prema Roosegaarde-u, tu će biti sve više i više novoizgrađenih projekata koji će se pojaviti u gradu u narednih 10 do 15 godina, mešano finansirani od strane Vlade i razvoja „odozgo prema dole“.
"Rotterdam je, po mom mišljenju, grad sa najviše hrabrosti i radoznalosti u istraživanju novog sveta", rekao je on.
"Oni imaju snažan naglasak na kreativnu industriju i nova razmišljanja", dodao je on. "Oni pokazuju određenu hrabrost i spremni su da ulažu u nove ideje, ne samo iz entuzijazma, već zato što je potrebno zadržati grad zdravim i podsticati da ide ka budućnosti."
