Koncesije ili konfuzije

Dve godine posle prvog pozivnog tendera za koncesiju na auto-put Horgoš-Požega, Srbija nema izvođača za jednu od najprofitabilnijih deonica. O radovima na putu nema ni govora. Sve ovo vreme proteklo je u nadmudrivanju strana, postavljanju novih zahteva koncesionara i menjanju uslova tendera, a i dalje se ne znaju svi detalji ugovora koji je potpisan sa konzorcijumom „Alpine Porr“...

Na prvi pozivni tender za koncesiju javili su se najveći evropski giganti, kao što su „Bouygues“, „Vinchi“, GMP, „Alpina“ i „Strabag“, a poslednja poznata informacija pred zaključenje ovog broja Build magazina je da bilo kakva ponuda austrijskog koncesionara „Alpine Porr“ koja nije u skladu sa zakonom i protivna je interesu države neće biti prihvaćena (?!).

Za dve godine, od obećavajućeg auto-puta nije urađeno ništa, samo je stvorena atmosfera nepoverenja, animoziteta, i potvrđeno je žalosno pravilo da srpske institucije imaju poteškoća da organizuju i uspešno okončaju velike projekte. Srbija se našla u veoma nezavidnoj poziciji. Moguća su svakakva iznenađenja, pa čak i međunarodna arbitraža.

Samostalna izgradnja auto-puta

Dalja sudbina auto-puta može biti rešena raspisivanjem međunarodnog tendera za četiri do osam deonica. U tom slučaju, plan je da se taj put izgradi u roku od 18 meseci od početka radova. Segmentna izgradnja planirana je kako bi što veći broj domaćih firmi mogao da konkuriše i da bi se ubrzali radovi i smanjila cena.

Najavljeno je da bi u finansijama učestvovalo nekoliko svetskih institucija. Od „Evropske banke za obnovu i razvoj“ očekuje se 150 miliona evra kredita, od „Evropske investicione banke“ i „Svetske banke“ po 400 miliona, a dodatnih 100 miliona evra Srbija bi dobila iz Hellenic plana. Preostali novac bio bi obezbeđen iz privatizacionih prihoda.

Iako nam dosadašnja praksa u Srbiji tako ne pokazuje (jer je nekoliko koncesija poništeno), obnova infrastrukture je veoma teško izvodljiva bez priliva stranog kapitala. Koncesije su uređene Zakonom o koncesijama (Službeni glasnik RS, br.55/2003), iako su u Srbiji prisutne od sredine 19. veka. One predstavljaju odnos u kome država domaćem ili stranom licu ustupa pravo korišćenja prirodnog bogatstva, dobra u opštoj upotrebi za koja je zakonom određeno da su u svojini Republike Srbije, ili obavljanje određene delatnosti od opšteg interesa na određeno vreme uz određenu naknadu. Najopštiji model koncesije je po B.O.T. sistemu (build-operate-transfer, tj. izgradi-koristi-predaj) koji se zasniva na izgradnji ili rekonstrukciji i finansiranju kompletnog objekta, uređaja ili postrojenja, njegovom korišćenju i predaji u svojinu Republike u ugovorenom roku.

BOT model

BOT model zasniva se na projektnom finansiranju i u praksi se javlja u različitim oblicima, koji označavaju različite vrste sklopljenih ugovora, a to mogu biti:

• BOR (build-operate-renewal, tj. izgradi-koristi-obnovi)
• T (build-rent-transfer, tj. izgradi-iznajmi-predaj)
• TO (build-transfer-operate, tj. izgradi-predaj-upravljaj)
• BFO (design-build-finance-operate, tj. projektuj-izgradi-finansiraj-koristi)
• CMF (design-construct-manage-finance, tj. projektuj-izgradi-upravljaj-finansiraj)
• OT (modernize-own/operate-transfer, tj. modernizuj-poseduj/koristi-predaj)
• OT (rehabilitate-operate-transfer, tj. obnovi-koristi-predaj)
• OO (rehabilitate-own-operate, tj. rekonstruiši-poseduj-koristi).

Rok koncesije se određuje u zavisnosti od predmeta koncesije i očekivane dobiti u obavljanju koncesione delatnosti. Ugovorom o koncesiji može se predvideti mogućnost produženja roka trajanja.

Predmet koncesije

Kod koncesije država ne ulaže kapital i ne snosi rizik, ali ostaje vlasnik datog prirodnog bogatstva i ostvaruje zaradu. Koncesionar ima privremeno pravo korišćenja dobra. Osim naknade, najčešće je koncesionar u obavezi da pri izgradnji nekog objekta angažuje domaće projektante i izvođače radova, kao i da koristi domaću opremu i materijale, što znači da će zaraditi i pojedinačni izvođači radova i druga građevinska preduzeća.

Zakon iz 2003. godine detaljno definiše da se predmet koncesije odnosi na istraživanje, izgradnju, rekonstrukciju, modernizaciju, održavanje i korišćenje sledećih prirodnih dobara: svih vrsta mineralnih sirovina, vodoprivrednih objekata (brana, akumulacionih jezera, sistema za snabdevanje vodom, navodnjavanje i odvodnjavanje...), puteva, javne železničke infrastrukture, objekata vazdušnog saobraćaja, opreme i aerodroma, objekata rečnog saobraćaja i luka, telekomunikacionih objekata, naftovoda, gasovoda, objekata za skladištenje, transport i distribuciju gasa, komunalnih objekata, energetskih objekata, obala reka i jezera, zdravstvenih ustanova, sportsko-rekreacionih objekata, sportskih terena, termalnih izvora, objekata u banjama, objekata turističke infrastrukture...

Važećim Zakonom o koncesijama stvorena je klima za slobodna strana ulaganja, ali samo to nije dovoljno jer će svaki investitor koji bude hteo da na dug period angažuje svoj kapital očekivati i stabilnu ekonomsku i političku situaciju u Srbiji.