Izolacija u zgradarstvu i energetska efikasnost

03.11.2011. | EurActiv

Veliki broj zgrada u Srbiji, čak 75%, izgrađen je pre 70-tih godina XX veka, dakle, rađen bez termoizolacije. Na panel diskusiji o izolaciji u zgradarstvu i energetskoj efikasnosti ukazano je da se zbog toga gube velike količine energije. Procenjeno je da bi energetska efikasnost ovih zgrada mogla da se poboljša čak do 80% kada bi se za izolaciju uložilo oko 800 miliona evra. Mada nema dovoljno sredstva za to, očekuje se da će se, nakon usvajanja odgovarajućih zakona i naročito nakon uspostavljanja Fonda za energetsku efikasnost i Razvojne banke Srbije, stvari promeniti.

Bojan Kovačić, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost, smatra da prvi korak treba da bude smanjivanje gubitaka. "Kroz spoljne zidove i prozore bez termoizalocije, odlazi oko 70% energije koja se gubi", naglasio je na skupu o izolaciji u zgradarstvu i energetskoj efikasnosti koju je organizovao Centralno-evropski forum za razvoj (CEDEF) u saradnji sa Agencijom za energetsku efikasnost i kompanijom Henkel Srbija.

Kovačić je rekao da je utvrđen progam za razvijanje energetske efikasnosti do 2012. godine, kao i mere za izolaciju. U potrošnji finalne energije, navodi Kovačić, učešće domćinstava, poljoprivrede i javnih i komercijalnih delatnosti iznosi nešto manje 40%, dok je udeo domaćinstava u potrošnji struje veoma veliki - iznosi između 50% i 60%. Najveći deo toga, oko 60%, odlazi na grejanje, a na električne uređaje ide 30%. Novina je povećanje potrošnje zbog hlađenja u letnjem periodu.

Zoran Živković, savetnik direktora Gradskog stambenog Beograd, smatra da će se sve više građana orijentisati na električnu energiju za grejanje zbog poskupljenja gasa. "Jasno je da je u budućnosti potrebno ulagati da bismo uštedeli. Stvari su jasne... Ono što moramo da činimo jeste da sprečimo da naše zgrade iznose energiju", izričit je.

Čekanje zakona i finansijskih sredstava

Navodi da postoje mnogi problemi u 14.000 zgrada sa oko 270.000 stanova koje održava Gradsko stambeno. Kao primer je naveo prokišnjavanja fasada naročito na "panelnim sistemima gradnje iz 70-tih godina" u nekim delovima grada, kao što su Mirijevo i Novi Beograd. On je kazao da su neophodna znatna ulaganja i da Gradsko stambeno za sada nije u mogućnosti da se bavi izolacijom. "U iščekivnaju (novog) zakona o održavanju stambenih zgrada i nekih radikalnijih mera, mi praktično, sa ovim obimom finansiranja i plaćanja od strane građana, nismo u situaciji da se bavimo obnavljanjem fasada", precizirao je. 

"Ja ne mogu u ovom trenutku da dam konkretan odgovor o finansiranju - prosto čekamo i zakonodavca, čekamo državu i očekujemo i povoljne fondove da možemo da pravimo sintezu i da izađemo na tržište", kaže Živković izražavajući i očekivanje da će ubuduće i komercijalne banke imati više sluha za projekte ove vrste.

Jovanka Arsić-Karišić, predsednica Upravnog odbora CEDEF-a navela je da je predviđeno da iz Fonda za energetsku efikasnost i građani koriste kredite za energetsku efikasnost podsećajući da je uspostavljanje tog fonda predviđeno zakonom o racionalnoj upotrebi energije koji tek treba da bude usvojen. Podsetila je i na tvrdnje Olivera Dulića, ministra za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje da je za izolaciju zgrade od 100m2 potrebno oko 2.300 evra i što su sredstva koja bi se vraćala kroz tri godine na osnovu ostvarenih ušteda.

Postoji mogućnost finansiranja iz stranih fondova, prema njenim rečima, a razvojne i komeracijalne banke daju povoljne kredite za projekte u oblasti energetske efikasnosti. Ona je istakla da se mnogo očekuje i od Razvojne banke Srbije koja bi, kaže Jovanka Arsić-Karišić, trebalo da se formira do kraja ove ili početkom sledeće godine. 

Živković je rekao da je u saradnji sa kompanijom Henkel Srbija obnovljeno 44.000m2 fasada na Bežanijskoj kosi od oktobra 2010. godine do maja 2011, godine u vrednosti od gotovo milion evra. Gradsko stambeno pribeglo je ovakom rešenju zbog problema sa prvobitnim izvođačima koji su zapali u stečaj, zbog čega se postavlja i pitanje naplate troškova. 

Živković kao problem navodi i to što je za izolaciju zgrade potrebno da se prikupe potpisi 51% vlasnika na osnovu kvadrature, a da je to promenjeno u martu na 100%, što znatno umanjuje mogućnost da se projekat realizuje. On očekuje da će novim zakonom to biti regulisano na 51% vlasnika jedinica, što je povoljnije i realnije. 

Energetski pasoši

Učesnici skupa istakli su značaj uvođenja energetskih pasoša za zgrade koje se očekuje sledeće godine. "Novi Pravilnik o energetskim pasošima koji je usvojen u avgustu ove godine propisuje obaveze kod novoizgrađenih objekata kada je reč o energetskoj efikasnosti. Znači, neće moći da se dobiju krediti od banaka, upotrebne dozvole, da se trguje nerketninama ukoliko se nema taj energetski pasoš", naglašava Jovanka Arsić-Karišić dodajući da problem neće postojati sa novim zgradama već sa starogradnjom.

Kovačić očekuje da će već od 2013. godine mnoge zgrade imati energetski pašoš. 

Miodrag Mesarović, generalni sekretar Komiteta Srbije Svetskog saveta za energetiku, podsetio je da Srbija mora da primeni evropske statističke metode Eurostata u praćenju potrošnje energije, u skladu s kojim ubuduće treba da umesto sadašnje tri prati pet oblasti - industriju, domaćinstva, javne i komunalne usluge, saobraćaj i poljoprivredu. Obračun potrošnje struje, dodao je, jeste komplikovan zbog različitih parametara koji se uzimaju u obzir, poput primarne i sekundarne energije ili obračuna potrošnje kilovat-sati po stanovniku i po dolaru BDP. Naglasio je da je neophodno da se smanji potrošnja struje ne samo finalne energije već i u samom procesu koji joj prethodi.

 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Da li će projekat "Beograd na vodi" značajno pokrenuti građevinarstvo u Srbiji?
ник 09.08.2017.
Држава гради станове само у Београду и Ново...
Šumadinac 31.07.2017.
Sve se ovo moglo pojednostaviti i pojeftine...
Darko 26.07.2017.
Ta gospođa Damnjanović je prošla sve žive l...
Slobodan 17.07.2017.
Dejane, hvala puno na lepim i objektivnim r...
Balkan 17.07.2017.
Znaci ovde se ne radi o Energoprojektu jer ...