Neki od najvažniji panevropskih puteva seku se u Srbiji. Putni i železnički Koridor 10 i Koridor 7 odnosno Dunav, postavljaju Srbiju na raskrsnicu puteva između juga i severa, istoka i zapada. Ipak, Srbija je jedna od malobrojnih zemalja koje nemaju nijedan intermodalni transportni terminal gde bi se roba mogla lako pretovarati sa vozova na kamione ili brodove.
Sledeće godine projektna dokumentacija, čiju izradu finansira EU, trebalo bi da bude gotova, a Srbija spremna da aplicira za sredstva IPA fonda za izgradnju modernog intermodalnog terminala u Batajnici, najavili su na predstavljanju projekta Omogućavanje intermodalnog transporta u Republici Srbiji predstavnici Ministarstva infrastrukture i energetike, Železnica Srbije i Evropske unije.
"Transport i infrastruktura spadaju u najvažnije privredne grane i predstavljaju pokretače privrednog razvoja, a moderna i razgranata infrastrukturna mreža je ključni preduslov održivog razvoja i pridruživanja Srbije Evropskoj uniji", ocenio je Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu i energetiku.
„Nikada se u Srbiji nije više ulagalo u saobraćajnu infrastrukturu nego danas. Poboljšanje transportne infrastrukture Koridora 10 sa pripadajućim kracima, obilaznicom oko Beograda, Koridora 11 čiji je sastavni deo autoput Beograd - Požega, kao i osposobljavanje plovidbe Koridorom 7, odnosno Dunavom, prioriteti su Vlade Srbije i to i dokazujemo. Intermodalni transport je najvažniji pokazatelj stepena ostvarenja integrisanog transportnog sistema. Razvoj intermodalnog transporta prepoznat je kao jedan od faktora koji može doprineti ubrzanom razvoju privrede Srbije, a samim tim i pristupanju Evropskoj uniji. Posebno treba istaći ekološku, energetsku i prostornu efikasnost ovog vida transporta. U EU je karakterističan rast učešća intermodalnih jedinica u ukupnim transportnim tokovima i kreće se od 6 do 9% od ukupnog transportnog troška. Kod nas je to nažalost oko 0,5%. Očekuje se da će u evropskim zemljama do 2015. godine taj iznos dostići 16%, a da ćemo i mi do tada stvoriti uslove za slične odnose kao i u Evropi."
Danas sve velike kompanije usmeravaju svoje proizvode prema kupcima preko intermodalnog saobraćaja i logističkih centara. Tako proizvod brže i ekonomičnije stiže do krajnjeg kupca. Korišćenjem intermodalnih terminala smanjili bi se troškovi transporta i skladištenja do nivoa prošeka u EU.
"Transport je značajna privredna grana i u Evropi, koja doprinosi BDP-u Evropske unije sa 7%, a u zapošljavanju učestvuje sa 5%", istakao je Adrijano Martins (Adriano Martins), zamenik šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji.
„Transport je centar svakodnevnog života i ključni stub privrednog razvoja. Trend u Evropi i svetu je rast međuzavisnosti i globalizacija. U skladu sa tim, EU promoviše zajedničku transportnu politiku i time što je postavlja među najrazvijenije regione u svetu. Ova politika promoviše konkurentnost evropske privrede, otvaranje tržišta i smanjivanje troškova, kao u vazdušnom saobraćaju. Mi pomažemo Srbiji da dostigne standarde EU u transportu. Pored putnog saobraćaja koji je dominantan u Srbiji, od ključne važnosti su železnica i multimodalni transport. Multimodalni transport čuva vreme i novac i štiti životnu sredinu. Srbija zahvaljujući geografskom položaju ima priliku da bude logistički centar regiona."
Prema recima Milovana Markovića, generalnog direktora Železnica Srbije, razvoj intermodalnog transporta je budućnost, a trendovi u Evropi ukazuju da je to najracionalniji vid transporta, kome se i korisnici sve više okreću.
„Mi moramo da se izgradnjom infrastrukture pripremamo za povećanje obima prevoza. U razvoju infrastrukture imamo podršku Ministarstva infrastrukture i cele Vlade Srbije. Osim što smo dobili garanciju u Zakonu o budžetu za kredite za izgradnju infrastrukture, imamo stalne inicijative za izgradnju projekata. Poznato je da je problem Srbije nedostatak projektne dokumentacije."
Miodrag Poledica, načelnik Odeljenja za intermodalni i železnički transport Ministarstva za infrastrukturu i energetiku, ukazao je na to da sve svetske kompanije plasiraju svoje proizvode prema krajnjim korisnicima preko logističkih centara, gde se roba priprema za plasman do krajnjeg korisnika i na taj način se smanjuju logistički troškovi.
„Ovaj projekat smo pokrenuli u saradnji sa Delegacijom Evropske unije pre nekoliko godina i realizacija je započela u septembru prošle godine. Njegova vrednost je dva miliona evra i naziva se Omogućavanje intermodalnog transporta u Srbiji. Rok za izradu projekta je mart iduće godine i ukoliko sve završimo kako treba, nadamo se da ćemo imati spremnu dokumentaciju da konkurišemo za IPA 2012 fond. Prvi zadatak u projektu bilo je nalaženje lokacije terminala. Analizirano je desetak lokacija u okolini Beograda i sve su bile atraktivne što se tiče transportnih zahteva, ali kod urbanističke i planske dokumentacije imali smo ograničenja. Nakon višekriterijumskih analiza došli smo do odluke da se terminal gradi kod Batajnice.
Terminal će biti smešten između drumske i železničke obilaznice, biće, vezan na železničku stanicu Batajnica, a putem će biti vezan na petlju koja se sada gradi u Batajnici. Sa desne strane će biti oivičen autoputem koji ide prema mađarskoj granici (E75), a sa leve autoputem prema hrvatskoj granici (E70). Terminal će se nalaziti na idealnom mestu sa aspekta transporta, sa aspekta ekologije i planskih i urbanističkih dokumenata Beograda.
Projekat će se razvijati u dve faze. U prvoj fazi razvijaće se dva koloseka za utovar i istovar, pristupni put za kamione, manipulativna površina, jedan mobilni kran i zona za skladištenje. U projektu će se ostaviti mogućnost širenja u zavisnosti od tržišta. Mi očekujemo da u roku od tri, četiri godine od završetka gradnje imamo prelazak na narednu fazu gde će nam biti potrebni jedan portalni kran i četiri koloseka za istovar i utovar i onda će kapacitet terminala iznositi 80.000 TU.
Logistički centar sa terminalom će biti kompletan i javan, uspostaviče se mehanizam javno-privatnog partnerstva tako da se privuku privatne kompanije, da se lociraju oko terminala i budu sastavni deo logističkog centra."
Dejan Vasović, gradski arhitekta grada Beograda, napomenuo je da je do sada najveći problem bio taj što projekti nisu bili u skladu sa planskom dokumentacijom.
„Saradnja Ministarstva i gradskih vlasti ogleda se u nalaženju odgovarajuće lokacije i izradi planskih dokumenata koja bi sva rešenja primenjena na intermodalnom terminalu automatski prenela u plansku dokumentaciju, tako da se projekat može u kratkom roku realizovati. Sada istovremeno konsultanti Egisa projektuju, Koridori Srbije preprojektuju i izvode obilaznicu oko Beograda, a grad Beograd sve te promene unosi u dokumentaciju i do kraja godine u okviru plana regulacije imaćemo sve osnove za realizaciju projekata. Omogućiće se brži protok robe, ali i snabdevenost grada i cele Srbije. Izgradnjom dva mosta, preko Save i preko Dunava, stvoriće se uslovi da se ovaj terminal poveže sa celom Srbijom."
Lup Brefor (Loup Brefort), direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji, istakao je da su trenutno dva najveća izazova sa kojima se Srbija suočava inflacija i izvozno orijentisan privredni rast.
„Imajući to u vidu, skraćivanje udaljenosti do tržišta i povećanje konkurentnosti su od kritične važnosti. Smanjenje troškova proizvoda bitno je za Srbiju koja se bori sa visokom inflacijom, ali je bitno i da izvoz iz Srbije ostane konkurentan. U poslednjih nekoliko godina je mnogo napora učinjeno u fizičkom unapređenju infrastrukture. Svetska banka je, zajedno sa ostalim institucijama, ponosna što je pomogla modernizaciju puteva i pruga. Nastavićemo da pružamo podršku u poboljšanju infrastrukture. Ne tražimo da se vidi kratkoročna korist, jer se radi o velikim projektima koji se sprovode.
Svetska banka je uključena u finansiranje fizičke infrastrukture, u predlaganje rešenja za unapređenje trgovine i transporta. Nastaviće da pomaže Srbiji, posebno u borbi protiv inflacije, ali i da koristi prednost geografskog položaja, ljudskog i ostalog kapitala, kako bi se uključila u ogromno tržište."
Nosilac ovog projekta su svakako Železnice Srbije, koje će uskoro biti reformisane iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo. Dejan Lasica, pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku, kaže da reforme ria železnici nisu samo preduslov za intermodalni terminal, već i uopšte za izgradnju želežničke infrastrukture, jer će se na taj način stvoriti uslovi za efikasnije korišćenje sredstava.
„Na taj način će se infrastruktura dovesti na željeni nivo, kako bi se svim korisnicima pružila kvalitetna usluga. U tom cilju Vlada je usvojila dva važna akta. Prvi se odnosi na promenu pravne forme, odnosno prelazak iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, a drugi je promena osnivačkog akta koji definiše da će akcionarsko društvo imati četiri zavisna društva, preduzeće za upravljanje infrastrukturom, preduzeće za teretni saobraćaj, preduzeće za putnički saobraćaj i preduzeće za upravljanje imovinom i dugovima. Do ovih promena je vodio dug put, a u njemu je učestvovao veliki broj institucija. Ovo pitanje prevazilazi pravni okvir i predstavlja socijalni, ekonomski, pa i politički okvir i sprovedeno je bez ikakvih potresa. Sada imamo preduslove da u sledećim koracima stvorimo zdravu osnovu za tržišni način poslovanja u Železnicama Srbije. Za efikasniju realizaciju investicija neophodna je reforma železnica.
Menadžeri ova četiri zavisna preduzeća će imati veoma velika ovlašćenja, ali i veoma veliku odgovornost. Računi ovih kompanija biće razdvojeni, ali će za svoj rad odgovarati akcionarskom društvu koje će postavljati organe upravljanja. Ono stoje važno za državu, jeste da će novac od sadašnjih subvencija imati dve precizne adrese, preduzeće za upravljanje infrastrukturom i za putnički prevoz, gde će se subvencionisati određene relacije."
