Uređenje fasada u Karađorđevoj

09.05.2011. | Lana Gedošević | Blic

Iako je nekada bila među najpoznatijim i najlepšim prostorima u prestonici, Karađorđeva ulica danas je samo tranzit za teški saobraćaj, ali i pešake. Kako bi je sačuvali od zaborava, ali i vratili stari sjaj, njeni stanari zainteresovani su za uređenje fasada objekata u kojima žive, od kojih su neke proglašene i za spomenike kulture.

Opština Stari grad finansira obnovu fasade u Karađorđevoj 31

Ovakva inicijativa predočena je gradskim vlastima na “Otvorenim vratima”, a ideja je bila da se u nju uključe i sve institucije koje se nalaze u ovoj i okolnim ulicama. Tako je svoju fasadu već obnovilo Ministarstvo telekomunikacija u Pariskoj 5, dok su Agencija za privredne registre i Grad po pola finansirali obnovu fasade u Brankovoj 1.

- Ideja je da svi zajedno ovaj deo grada učinimo lepšim. Za uređenje fasada u ovoj ulici, među kojima su neke pravi biseri arhitekture, zainteresovane su i pojedine skupštine stanara. Ipak, ova ulica će puni sjaj, kakav i zaslužuje, dobiti kada uspemo da izmestimo teški saobraćaj iz nje, a to će se najvećim delom i dogoditi kada se izgradi most Zemun-Borča - kaže za “Blic” član Gradskog veća Miroslav Čučković.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo kulture izdvojiće 15 miliona dinara za uređenje dela Beton hale, koja se takođe nalazi u ovoj ulici.

Svoj doprinos uređenju Karađorđeve, ali i čitave ambijentalne celine Kosančićev venac, daće i opština Stari grad koja sa 5,5 miliona dinara finansira revitalizaciju fasade na broju 31 na kojoj je urađen i mural. Opština finansira i popravku takozvanih malih stepenica u Karađorđevoj ulici.

Na zahtev stanara postavljena zaštitna mreža

Skupština stanara objekta u Karađorđevoj 79 već se prihvatila posla i podnela zahtev za revitalizaciju fasade svoje zgrade. Dostavili su dokumentaciju, čekaju da bude izabran izvođača radova koje će, zahvaljujući pogodnost koju daje JP “Gradsko stambeno”, plaćati na 24 mesečne rate.

- U našem sistemu održavanja trenutno se nalazi 18 stambenih zgrada iz Karađorđeve. Tokom 2010. godine na objektima na brojevima 57 i 59, po zahtevu skupština zgrada, obavili smo obijanje delova fasade sklonih padu i postavili zaštitnu mrežu. To je samo privremeno rešenje i te skupštine smo obavestili da je potrebno uraditi kompletnu rekonstrukciju fasade. Isti taj posao urađen je na fasadama stambenih zgrada na brojevima 49 i 91 - kažu u JP “Gradsko stambeno”.

U ovom preduzeću objašnjavaju da su, prema Zakonu, radovi na revitalizaciji fasade obaveza vlasnika zgrade i da, ako na računu zgrade postoji novac, on se može iskoristi za finansiranje radova na fasadi. Ako ta sredstva nisu dovoljna, preostali deo vlasnici stanova platiće nakon završetka radova na najviše 24 mesečne rate.

Istorija srpske arhitekture u jednoj ulici

Prostor kome pripada Karađorđeva ulica zvao se Savamala, zbog blizine reke, koja sve do počeka 19. veka ostaje neizgrađena. Za njen razvoj najzačajnija je bila blizina Savskog pristaništa, gde se odvijao najveći deo međunarodne trgovine.

- Uz Đumrukanu (carinarnicu), podignuti su hoteli, konaci, trgovačke i zanatske radnje. Sredinom 19. veka uz Savsku je formirana Mala pijaca, deo između kasnije izgrađenog Hotela “Bristol” i Beogradske zadruge, a trase nekih ulica koje i danas postoje, među kojima i Karađorđeva, mogu se videti još u planu Beograda iz 1878. godine. Nasipanjem bare „Venecija“ formiran je prostor gde je 1884. podignuta Železnička stanice, a uvođenjem tramvajske pruge 1894. Karađorđeva počinje ubrzano da se gradi - priča Biljana Mišić iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Ona objašnjava da se pod uticajem srednje i zapadne Evrope, krajem 19. veka u ovom delu prelazi na nova arhitektonska rešenja, kada prostor oko Male pijace postaje trgovački centar, gde su se do Prvog svetskog rata gradili objekti koji i danas imaju status kulturnih dobara, poput Beogradske zadruge (1905-1907), “Bristola” (1910-1912) i kuće Đorđa Vuča (1908). Tek generalni plan iz 1924. predviđa gradnju višespratnica, a najreprezentativniji objekat u to vreme je zgrada Pošte na Savskom trgu (1929; na slici).

- Na građevinama u Karađorđevoj vide se svi stilovi koji su obeležili istoriju srpske arhitekture. Na fasadama ima balkansko-orijentalnih, klasicističkih, elemenata neorenesanse, neobaroka, secesije, do elemenata nacionalnog stila i onih koji najavljuju modernizam. Izbijanjem Drugog svetskog rata dolazi do prekida u izgradnji Karađorđeve - objašnjava Mišićeva.

 

Komentari: 1

Dedonja 13.05.2011 01.31.51

Ova divna zgrada uokvirena narandžastim nije u Karađorđevoj, već je to zgrada pošte pored železničke stanice. Da... tako je izgledala pre II svetskog rata i pre nego što su je komunisti "obnovili"... Tuga jedna... nekada najlepša zgrada u gradu, a danas http://hosting04.imagecross.com/image-hosting-21/9706postadanas.jpg ... a nekad... http://www.beogradcvor.rs/files/posta_i_zeleznicka_stanica_3_1931.jpg

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
D 17.11.2018.
I sta ce se videti sa tog tocka koji ce bit...
Kordunas 12.11.2018.
Nadamo se skorom početku radova i kraju tog...
Dragica 09.11.2018.
Ma kako da ne...bas joj verujemo.
Neš 01.11.2018.
Komentara 0 tako će i ostati to je sve lep...
Barmen 27.10.2018.
Ako pogledamo armiranu plocu, stub ili gred...